ŽENEVA – Eksperti najvišeg tela UN za ljudska prava osudili su u četvrtak izraelsku okupaciju teritorija koje Palestinci traže za svoju buduću državu, rekavši da je to „protivpravno prema međunarodnom pravu“ i sve više ukorenjeno, preneo je Asošijeted pres.
Eksperti, članovi specijalne komisije, takođe su se obratili Međunarodnom sudu pravde da da svoje mišljenje o tom pitanju. Njihovo saopštenje je dato u izveštaju Generalnoj skupštini UN, koja će o izveštaju raspravljati sledeće nedelje.
Istražna komisija za okupiranu Zapadnu obalu, Gazu, istočni Jerusalim i Izrael osnovana je prošle godine nakon 11-dnevnog rata između Izraela i militantnih vladara Hamasa u Gazi. U borbama je u to vreme poginula najmanje 261 osoba u Gazi i 14 ljudi u Izraelu, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Izveštaj na 28 stranica naglašava nedostatke u međunarodnom humanitarnom pravu u vezi sa okupacijom i ima za cilj da pojača međunarodni pritisak na Izrael da okonča naselja i druge oblike kontrole nad palestinskim oblastima — iako nema znakova da Izrael to namerava da učini.
Komisija je navela „razumne razloge“ da zaključi da je okupacija „sada nezakonita prema međunarodnom pravu zbog svoje trajnosti“, kao i zbog „politike de fakto aneksije“ izraelske vlade.
„Ignorišući međunarodno pravo u uspostavljanju ili omogućavanju uspostavljanja naselja i direktno ili indirektno prebacujući izraelske civile u ova naselja, uzastopne izraelske vlade postavljale su činjenice na teren kako bi osigurale stalnu izraelsku kontrolu na Zapadnoj obali“, rekla je Navi Pilaj, bivši šef UN za ljudska prava koji predsedava komisijom.
Komisija, koju su izraelski lideri više puta optuživali za anti-izraelsku pristrasnost, razmatrala je uticaj višegodišnje izraelske „politike okupacije i de facto aneksije“ na ljudska prava Palestinaca.
Razmatrala je pitanja kao što su uništavanje domova i imovine, prekomerna upotreba sile od strane snaga bezbednosti, nasilje od strane doseljenika, masovno zatvaranje i uticaj vazdušne, kopnene i morske blokade Gaze.
Izrael opravdava svoju politiku, uključujući blokadu, kao bezbednosne mere potrebne za zaustavljanje militanata. Palestinci polažu pravo na Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i Gazu – teritorije koje je Izrael zauzeo u ratu 1967. – za svoju državu, što je pozicija koja ima široku međunarodnu podršku.
Izrael tvrdi da je istočni Jerusalim deo svoje prestonice i kaže da je Zapadna obala sporna teritorija i da njen konačni status treba da bude određen u pregovorima. Izrael se povukao iz Gaze 2005. godine, ali održava blokadu.
Komisija UN takođe se suočila sa oštrim kritikama. Jedan od njegovih članova, Miloon Kothari, nedavno se izvinio u pismu predsedniku Saveta za ljudska prava zbog upotrebe termina „jevrejski lobi“ u intervjuu objavljenom tokom leta.
Diplomatska misija Izraela odmah je osudila izveštaj od četvrtka, posebno zbog toga što se ne aludira na sukob u maju 2021., Hamas ili „terorističke akte“, i aludirala na „očigledne antisemitske komentare“ jednog člana komisije – upućivanje na Kotarija.
„Komesari koji su davali antisemitske komentare i koji su se proaktivno angažovali u antiizraelskom aktivizmu, i pre i posle svog imenovanja, nemaju legitimitet ni kredibilitet u rešavanju ovog pitanja“, navodi se u saopštenju izraelske misije. „Oni su deo antiizraelske agende koja nažalost još uvek postoji u Ujedinjenim nacijama.
U Vašingtonu, portparol Stejt departmenta Ned Prajs nije se osvrnuo na nalaze izveštaja eksperata, ali je ponovio stalnu zabrinutost SAD u vezi sa komisijom UN.
„Izrael je stalno nepravedno meta u sistemu UN, uključujući i tokom ove istražne komisije“, rekao je on novinarima. „Nijedna zemlja, rekord nijedne zemlje, ne bi trebalo da bude imuna na ispitivanje, ali ni jedna zemlja ne bi trebalo da bude nepravedno ciljana. I to je princip koji nastojimo da poštujemo.“
