UJEDINjENE NACIJE – Eksperti UN su u novom izveštaju naveli da su malijske oružane snage navodno izvele operaciju sa „beloputim vojnicima” u blizini granice sa Mauritanijom u martu, pucajući i spalivši najmanje 33 civila u jednoj od nekoliko operacija u kojima izgleda da vladajuća vojska u zemlji blisko sarađuje sa verovatnim ruskim plaćenicima, prenosi AP.
Prema podacima mirovne misije Ujedinjenih nacija u Maliju, u prva tri meseca ove godine poginula su 543 civila, a 269 povređeno.
U mračnom i opsežnom izveštaju koji je u petak dobio Asošiejted pres, panel eksperata je rekao da je politička situacija i dalje napeta i upozorio da mirovni sporazum iz 2015. između vlade Malija i neekstremističkih oružanih grupa za nezavisnost „preti potencijalnom riziku od sukob između strana po prvi put od jula 2017.
Oni su rekli da je 12 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć, što je naglo povećanje u odnosu na 5,9 miliona prošle godine, uključujući 1,9 miliona ljudi koji su suočeni sa pretnjom od „akutne neuhranjenosti“ tokom tekuće sezone mršavosti koja traje do avgusta.
Mali se bori da obuzda islamsku ekstremističku pobunu od 2012. Ekstremistički pobunjenici su bili prinuđeni sa vlasti u severnim gradovima Malija uz pomoć vojne operacije pod vođstvom Francuske, ali su se pregrupisali u pustinji i počeli da pokreću napade na malijsku vojsku i njene saveznike . Nesigurnost se pogoršala napadima na civile i mirovne snage UN-a.
U avgustu 2020, predsednik Malija Bubakar Ibrahim Keita, koji je umro u januaru, zbačen je sa vlasti u puču u kojem je učestvovao Asimi Goita, tada pukovnik vojske. Prošlog juna, Goita je položio zakletvu kao predsednik prelazne vlade nakon što je izveo svoj drugi državni udar u devet meseci, a kasnije u godini kada je navodno odlučila da dozvoli raspoređivanje ruske grupe Vagner.
Vagner sebe predstavlja kao privatnog vojnog izvođača, ali njegova dugo verovana privrženost ruskim interesima postala je očigledna u Ukrajini, gde su njeni plaćenici među ruskim snagama koje se trenutno bore u separatističkim istočnim regionima zemlje. U podsaharskoj Africi, Vagner je stekao značajna uporišta za Rusiju u Centralnoafričkoj Republici i Sudanu, kao iu Maliju, gde analitičari kažu da njegova uloga nadilazi puko pružanje bezbednosnih usluga.
Izveštaj stručnjaka Ujedinjenih nacija na 78 stranica ne navodi Vagnera u vezi sa bilo kakvim incidentima, ali opisuje nekoliko operacija u kojima su se malijskim snagama pridružili beli vojnici, uključujući i onu 5. marta u gradu Robinet El Ataje u regionu Segu. blizu granice sa Mauritanijom.
Prema svedočenju stručnjaka, grupa „beloputih vojnika” stigla je u grad, koji ima bunar u koji posećuju Mauritanci koji prelaze granicu u potrazi za pašnjakom za stoku, okupljali muškarce i dečake, vezali im ruke iza leđa i povezao im oči. Ženama i deci je rečeno da idu kući, a vojnicima koji su navodno oduzeli kuće „sve imovine uključujući posteljinu, mobilne telefone, nakit, pribor za kuvanje i odeću“, rekli su oni.
Kasnije ujutru, rekao je panel, malijski vojnici koji su stigli u selo počeli su da tuku vezane muškarce sa povezima na očima „teškim štapovima koje su stočari koristili na svojim stadima“.
Žene su čule vriske, ali su ih vojnici sprečili da napuste svoje domove, a malijske snage su zatim oslobodile neke mlađe muškarce i odvele najmanje 33 muškarca, 29 Mauritanaca i četiri Malijaca koji su bili etnički Tuarezi, navodi se u saopštenju.
Žene su čekale povratak muškaraca, ali je veće saopštilo da su ih rođaci dan kasnije obavestili da su tela muškaraca pronađena oko 4 kilometra dalje i da su „ustreljena, a zatim spaljena“, rekli su stručnjaci.
Panel je rekao da se „sličan obrazac pljačke i premlaćivanja“ dogodio na pet drugih lokacija, ali jedino mesto gde su civili ubijeni bilo je u Robinet El Atajeu.
„Na dve druge lokacije koje su posetile Oružane snage Malija, navodno je na početku operacija sleteo helikopter sa `beloputim vojnicima`“, navodi se u saopštenju.
Na političkom frontu, eksperti su rekli da je mirovni sporazum iz 2015. u zastoju, nijedna od političkih i institucionalnih reformi u sporazumu nije završena, sastanak na visokom nivou za donošenje odluka o kvotama za razoružanje, demobilizaciju i reintegraciju za borce prvobitno planiran za februar 9. 2021. tek treba da se dogodi, a postoji „primetan nedostatak poverenja između vlade i naoružanih grupa potpisnica“.
