UJEDINjENE NACIJE – U govoru za govorom, svetski lideri su se zadržali na temi ovogodišnjeg sastanka Generalne skupštine UN: Rat Rusije u Ukrajini. Nekoliko njih, poput nigerijskog predsednika Muhameda Buharija, podstaklo je svet da ne zaboravi sve ostalo, prenosi Asošijejted pres.
I on je brzo izneo najveću vojnu konfrontaciju u Evropi od Drugog svetskog rata. Ali on nije bio tamo da razgovara o samom sukobu, niti o njegovom narušavanju tržišta hrane, goriva i đubriva.
„Rat koji je u toku u Ukrajini otežava“, požalio se Buhari, „bavljenje višegodišnjim pitanjima koja se svake godine pojavljuju u razmatranjima ove skupštine“.
Dalje je naveo neke: nejednakost, nuklearno razoružanje, izraelsko-palestinski sukob i više od milion Rohinja izbeglica iz Mjanmara koji godinama žive u limbu u Bangladešu.
U okruženju gde se reči raščlanjuju, sukobi kalibrišu i akutna je zabrinutost da bi se rat i njegovi širi efekti mogli pogoršati, niko nije odbacio važnost sukoba. Ali komentari poput Buharijevog tiho su govorili sa izvesnom nelagodnošću, ponekad na granici sa frustracijom, o apsorpciji međunarodne zajednice u Ukrajini.
Ti žamori su dovoljno čujni da je ambasadorka Sjedinjenih Država u Ujedinjenim Državama, Linda Tomas-Grinfild, tokom prvog godišnjeg skupa diplomatske zajednice istakla planove Vašingtona za rešavanje klimatskih promena, nesigurnosti hrane, zdravlja i drugih pitanja.
„Druge zemlje su izrazile zabrinutost da, dok se fokusiramo na Ukrajinu, ne obraćamo pažnju na ono što se dešava u drugim krizama širom sveta“, rekla je ona, obećavajući da to nije tako. Ipak, američki državni sekretar Antoni Blinken požalio se na sastanku Saveta bezbednosti nekoliko dana kasnije da ruska invazija odvlači pažnju UN od rada na drugim važnim stvarima.
Tokom mnogo godina na skupštini, postoji vruća tačka ili razvoj vesti koji oduzima mnogo diplomatskog kiseonika. Kako kaže bivši zvaničnik UN Jan Egeland, „svet uspeva da se fokusira na jednu po jednu krizu“.
„Ali ne mogu, u ovih mnogo godina kao humanitarni radnik ili diplomata, da se setim bilo koga kada je fokus bio tako snažno na jednom sukobu dok se svet raspadao na drugim mestima“, Egeland, sada generalni sekretar međunarodne grupe za pomoć pozvao Norveški savet za izbeglice, rekao je u telefonskom intervjuu.
Naravno, niko nije bio iznenađen pažnjom posvećenom sukobu sa odjecima hladnog rata, iskosanim nuklearnim pretnjama ruskog predsednika Vladimira Putina, granatiranjem koje je ugrozilo najveću atomsku elektranu na kontinentu i dalekosežnim ekonomskim efektima. Hitnost se samo pojačala tokom nedeljnog sastanka pošto je Rusija mobilisala neke od svojih vojnih rezervi.
Poljski predsednik Andžej Duda — na pragu Ukrajine — naglasio je u svom govoru da „ne smemo da pokažemo nikakav ’ratni zamor‘“ u vezi sa sukobom. Ali je takođe primetio da ga je nedavno putovanje u Afriku navelo da razmišlja o tome kako je Zapad tretirao druge sukobe.
„Da li smo bili podjednako odlučni tokom tragedija u Siriji, Libiji, Jemenu?“ pitao je sebe i skupštinu. I zar se Zapad nije vratio „poslu kao i obično“ nakon ratova u Kongu i na Rogu Afrike?
„Dok osuđujemo invaziju na Ukrajinu“, dodao je Duda, „da li dajemo jednaku težinu borbi protiv plaćenika koji nastoje da destabilizuju Sahel i prete mnogim drugim državama u Africi?“
On nije jedini koji pita.
Tokom sedam meseci rata, bilo je istaknutih zapažanja sa nekih strana o tome koliko su brzo i u velikoj meri bogate i moćne nacije mobilisale novac, vojnu pomoć, glasanje Generalne skupštine da podrže Ukrajinu i pruže utočište njenim stanovnicima, u poređenju sa globalnim odgovorom na neke druge sukobi.
Južnoafrički ministar spoljnih poslova Naledi Pandor je prošlog meseca rekao novinarima – i Blinkenu koji je bio u poseti – da, iako je rat užasan, „trebalo bi da budemo podjednako zabrinuti za ono što se dešava narodu Palestine kao i za ono što se dešava narodu Ukrajine .”
Na Generalnoj skupštini je dodala da su, sa stanovišta Južne Afrike, „naši najveći globalni izazovi siromaštvo, nejednakost, nezaposlenost i osećaj da smo potpuno ignorisani i isključeni“.
Premijer Tuvalua, Kausea Natano, rekao je u intervjuu na marginama skupštine da rat ne bi trebalo da bude „izgovor“ za zemlje da ignorišu svoje finansijske obaveze za glavni prioritet za njegovu ostrvsku državu: borbu protiv klimatskih promena. Deo govora bolivijskog predsednika Luisa Arcea uporedio je neizrecive milijarde dolara potrošene na borbe u Ukrajini za nekoliko meseci sa 11 milijardi dolara posvećenih Zelenom klimatskom fondu koji sponzoriše UN tokom više od jedne decenije.
Naravno, većina lidera je izdvojila vreme za pitanja izvan Ukrajine u svojih dodeljenih, ako ne i uvek sprovedenih, 15 minuta za mikrofonom. A neki su rat pominjali samo usputno, ili nikako.
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro posvetio je svoje vreme protiv kapitalizma, konzumerizma i rata protiv droge koji predvode SAD, posebno njegovog fokusa na iskorenjivanje biljke koke. Predsednik Krigizije Sadir Žaparov, čija zemlja ima bliske veze sa Rusijom, uključio se u granični spor svoje domovine sa Tadžikistanom. Jordanski kralj Abdulah II ukratko je spomenuo posledice rata na snabdevanje hranom, a zatim je prešao na održivi ekonomski rast, sirijske izbeglice i izraelsko-palestinski sukob.
Ukrajina je nesumnjivo dominantna briga za Evropsku uniju. Ali visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel insistirao je da blok nije izgubio iz vida druge probleme.
„Nije pitanje izbora između Ukrajine i ostalih. Možemo sve u isto vreme“, rekao je on uoči skupštine.
Ipak, diplomatska pažnja i vreme su dragoceni, traženi resursi. Dakle, i volja i novac da se pomogne.
Podaci humanitarne kancelarije UN pokazuju da su vlade i privatne organizacije ove godine uložile oko 3,7 milijardi dolara za pomoć Ukrajini i ukrajinskim izbeglicama. Prikupljeno je oko 2 milijarde dolara za ratom razoreni Jemen, za koji UN kažu da se preko 17 miliona ljudi bori sa akutnom glađu.
A to su velike kampanje. Samo 428 miliona dolara prikupljeno je za Mjanmar i za Rohindža u Bangladešu.
Egelandova organizacija pomaže proteranim ljudima širom sveta, uključujući i Ukrajinu. Ali on oseća „hitnu potrebu da skrene pažnju na apsolutne slobodne padove na drugim mestima“.
„Nije postalo bolje ni u Kongu, ni u Jemenu, ni u Mjanmaru ni u Venecueli jer je postalo mnogo gore u Evropi, u Ukrajini i oko nje“, rekao je Egeland. „Moramo se boriti za one koji gladuju u senci ovog užasnog rata u Ukrajini.
