VELINGTON, Novi Zeland (AP) — Smrt kraljice Elizabete Druge prošle nedelje ponovo je pokrenula debatu na Novom Zelandu o tome da li treba da nastavi da priznaje britanskog monarha kao svog simboličnog šefa države ili da učini poslednji korak ka nezavisnosti tako što će postati republika.
Dok starosedeoci u mnogim od 14 nacija van Britanije koje priznaju monarhiju žele da je odbace jer je vide kao simbol kolonijalne represije, stavovi su više mešani među starosedelačkim Novozelanđanima. Neki lideri Maora preferiraju da se drže monarhije, barem za sada.
To je zato što je osnivački dokument Novog Zelanda, Ugovor iz Vaitangija iz 1840. godine, potpisan između poglavica Maora i britanske krune. Ugovor je garantovao suverenitet Maora nad njihovim tradicionalnim zemljama i ribarstvom, a neki Maori brinu da bi ta obećanja mogla biti ugrožena eliminacijom monarhije sa Novog Zelanda.
Tokom protekle 33 godine, vlada Novog Zelanda je pregovarala sa plemenima Maori i nadoknađivala im nadoknadu za istorijske povrede ugovora nagodbom u novcu i zemlji. Ali proces je i dalje nedovršen, a neka plemena tek treba da dođu do naselja.
Vili Džekson, vladin ministar za razvoj Maora, rekao je da će pravo vreme za diskusiju o tome da postane republika doći nakon perioda žalosti za Elizabetom.
„Kada vodimo taj razgovor, mislim da je stvarnost za mnoge Maori da je stav sporazuma najvažniji“, rekao je Džekson. „Bilo je mnogo zabrinutosti da će sporazum nestati. Dakle, očigledno će neki ljudi tražiti neko učvršćenje u vezi s tim.“
Peeni Henare, ministar odbrane Novog Zelanda i još jedan uticajni glas Maora u vladi, rekao je da, iz njegove perspektive, ne bi trebalo da se razmišlja o tome da se postane republika dok se ne završi proces dogovora.
Ustavni stručnjaci tvrde da obaveze vlade Novog Zelanda da nadoknadi Maori prema sporazumu ne bi trebalo da se menjaju ako postane republika, a promena bi bila prilično jednostavan pravni manevar za izvođenje. To nije umirilo sve Maore.
Neki se, međutim, zalažu da Novi Zeland odmah postane republika. Mala stranka Maora, koja ima dva mesta u parlamentu, iznenadila je neke posmatrače u februaru zalažući se za republiku kao deo širih promena koje uključuju uspostavljanje posebnog parlamenta Maora.
„Jedini način na koji ova nacija može da funkcioniše je kada Maori potvrde svoja prava na samoupravljanje, samoopredeljenje i samoupravu u svim našim domenima“, rekla je tada ko-liderka stranke Debi Ngareva-Paker, dodajući: „Ovo neće značiti da je kruna povučena. Ako se par razvede, ne gubite odgovornost za svoje dete.”
Luis Holden, predsedavajući kampanje lobističke grupe Republika Novi Zeland, rekao je da sporazum ostaje ključan za republičku debatu na Novom Zelandu. On je rekao da je stav njegove grupe isti kao stav akademika – da se ništa ne menja u pogledu ustavnih ovlašćenja sporazuma ako Novi Zeland postane republika.
Kada je reč o pravima starosedelaca, Luis je dodao: „Mislim da postoji veliko pitanje u vezi sa tom simbolikom ostajanja u vezi sa monarhijom.
On je rekao da Novi Zeland verovatno zaostaje za karipskim nacijama i Australijom u nastojanju da postane republika, ali se nada da bi mogao biti nacionalni referendum o tom pitanju u narednih pet do 10 godina.
„Veoma je jasno da je postojala velika podrška monarhiji jednostavno zbog dobrog osećaja koji su ljudi imali prema kraljici“, rekao je Holden.
Rekao je da je osećaj nostalgije koji ljudi imaju za Elizabetom i njenom povezanošću sa istorijskim događajima kao što je Drugi svetski rat sada nestao — ili će biti naglo naglo tokom perioda žalosti za Elizabetom — i da će podrška na Novom Zelandu za monarhiju neizbežno oslabiti pod vladavina kralja Karla III.
Ali tokom godina, politički lideri Novog Zelanda su pokazali malo entuzijazma za učešće u republičkoj debati, bez sumnje delimično zbog problematičnih pitanja starosedelaca koje ona pokreće.
Premijerka Džasinda Ardern rekla je da njena vlada ne planira da se bavi tim pitanjem nakon kraljičine smrti.
Rekla je da misli da će Novi Zeland na kraju postati republika, i da će se to verovatno dogoditi tokom njenog života, ali da postoje hitniji problemi koje njena vlada treba da reši.
Lider opozicije Kristofer Lukson rekao je otprilike isto.
„Trenutno ne vidim potrebu za ustavnim promenama. Mislim da bi se to moglo desiti u nekom trenutku, ali to bi moglo proći i decenijama“, rekao je on.