SANTIJAGO – Čileanci su odlučno odbacili novi ustav koji bi zamenio povelju nametnutu diktaturom generala Augusta Pinočea pre 41 godinu, nanevši težak poraz predsedniku Gabrijelu Boriću koji je tvrdio da bi dokument započeo progresivnu eru, prenosi Asošijejted pres.
Sa 96% glasova prebrojanih na plebiscitu u nedelju, tabor odbijanja imao je podršku od 61,9% u poređenju sa 38,1% za odobrenje usred onoga što je izgledalo kao velika izlaznost sa dugim redovima na biračkim mestima. Glasanje je bilo obavezno.
Tabor odobravanja je priznao poraz, a njegov portparol Vlado Mirošević je rekao: „Prepoznajemo ovaj rezultat i sa poniznošću slušamo ono što je čileanski narod izrazio.
Odbijanje dokumenta se uglavnom očekivalo u ovoj zemlji od 19 miliona ljudi, jer su meseci predizbornih anketa pokazali da su Čileanci postali oprezni prema dokumentu koji je sastavila konstitutivna skupština u kojoj većina delegata nije bila povezana sa političkim žurka.
„Danas konsolidujemo veliku većinu Čileanaca koji su odbacivanje videli kao put nade“, rekao je Karlos Salinas, portparol Građanske kuće za odbijanje. „Želimo da kažemo vladi predsednika Gabrijela Borića… da „danas morate biti predsednik svih Čileanaca i da zajedno moramo da idemo napred.”
Uprkos ovim očekivanjima, nijedan analitičar ili anketar nije predvideo tako veliku marginu za tabor odbijanja, pokazujući kako Čileanci nisu bili spremni da podrže povelju koja bi bila jedna od najprogresivnijih na svetu i koja bi suštinski promenila Južnu Ameriku.
Predložena povelja bila je prva u svetu koja je napisana konvencijom podeljenom na jednake delove između muških i ženskih delegata, ali kritičari su rekli da je predugačka, da joj nedostaje jasnoća i da je otišla predaleko u nekim od svojih mera, uključujući karakterisanje Čilea kao višenacionalne država, uspostaviti autonomne autohtone teritorije i dati prioritet životnoj sredini.
„Ustav koji je sada napisan naginje previše na jednu stranu i nema viziju svih Čileanaca“, rekao je Roberto Briones (41) nakon glasanja u glavnom gradu Čilea Santjagu. „Svi želimo novi ustav, ali on mora da ima bolju strukturu.
Rezultat je zadao veliki udarac Boriću, koji je sa 36 godina najmlađi predsednik Čilea. On je svoje bogatstvo toliko blisko povezao sa novim dokumentom da su analitičari rekli da je verovatno da su neki birači videli plebiscit kao referendum o njegovoj vladi u vreme kada je njegov rejting opao otkako je preuzeo dužnost u martu.
Ono što se sada dešava predstavlja veliki znak pitanja. Čileansko društvo u celini i političko rukovodstvo svih rasa složili su se da se ustav koji datira iz diktature zemlje 1973-1990 mora promeniti. Proces koji će biti izabran za pisanje novog predloga tek treba da se utvrdi i verovatno će biti predmet teških pregovora između političkog rukovodstva zemlje.
Borić je pozvao čelnike svih političkih partija na sutrašnji sastanak kako bi se utvrdio put dalje.
Glasanje je označilo vrhunac trogodišnjeg procesa koji je počeo kada je zemlja koja se nekada smatrala uzorom stabilnosti u regionu eksplodirala u uličnim protestima predvođenim studentima 2019. Nemire je izazvalo povećanje cena javnog prevoza, ali je brzo se proširio na šire zahteve za većom jednakošću i većom socijalnom zaštitom.
Sledeće godine, nešto manje od 80% Čileanaca glasalo je za promenu ustava zemlje. Zatim su 2021. izabrali delegate na ustavnoj konvenciji.
Predložena povelja od 388 članova nastojala je da stavi fokus na socijalna pitanja i rodni paritet, garantuje prava autohtonog stanovništva u zemlji i stavi životnu sredinu i klimatske promene u centar pažnje u zemlji koja je najveći svetski proizvođač bakra. Takođe je uvela prava na besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje.
Novi ustav bi uspostavio autonomne autohtone teritorije i priznao paralelni pravosudni sistem u tim oblastima, iako bi zakonodavci odlučivali koliko bi to bilo dalekosežno.
Nasuprot tome, sadašnji ustav je dokument prilagođen tržištu koji favorizuje privatni sektor u odnosu na državu u aspektima kao što su obrazovanje, penzije i zdravstvena zaštita. Takođe se ne pominje autohtono stanovništvo zemlje, koje čini skoro 13% stanovništva.
