Hiljade Brazilaca okupilo se u četvrtak na pravni fakultet u odbranu demokratskih institucija nacije, događaj koji je nosio odjeke skupa pre skoro 45 godina kada su se građani udružili na istom mestu da osude brutalnu vojnu diktaturu.
Godine 1977, mase su se slile u pravni fakultet Univerziteta u Sao Paulu da slušaju čitanje „Pisma Brazilcima“, manifesta koji poziva na brz povratak vladavine prava. U četvrtak su čuli deklaracije u kojima se brani demokratija i izborni sistem u zemlji, koje je predsednik Žair Bolsonaro više puta napadao uoči svoje kandidature za reizbor.
Iako aktuelni manifesti ne pominju posebno ime Bolsonara, oni naglašavaju široko rasprostranjenu zabrinutost zemlje da bi lider krajnje desnice mogao da krene stopama bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i da odbaci rezultate izbora koji nisu u njegovu korist u pokušaju da se uhvati za vlast.
„U opasnosti smo od državnog udara, tako da civilno društvo mora da ustane i bori se protiv toga kako bi garantovalo demokratiju“, rekao je za Asošijeted pres Hoze Karlos Dijas, bivši ministar pravde koji je pomogao u pisanju pisma iz 1977. i dva dokumenta koja su pročitana u četvrtak.
U Sao Paulu, vozači zaglavljeni u saobraćaju na jednom od glavnih puteva ka pravnom fakultetu aplaudirali su i trubili dok su studenti u maršu uzvikivali prodemokratske slogane. Ogromna elektronska glasačka mašina na naduvavanje pored glavnog ulaza u zgradu nosila je slogan „POŠTUJTE GLAS“.
Unutra su se stotine gostiju okupile u velikoj sali univerziteta da čuju govore, dok su drugi stajali napolju i gledali na velikim ravnim ekranima.
Proklamacije su sadržane u dva pisma. Prvi je objavljen 26. jula i potpisao ga je skoro milion građana, uključujući obične ljude; popularni muzičari kao što su Caetano Veloso i Anitta; bankari i rukovodioci visokog profila; i predsednički kandidati, među njima i bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji vodi u svim anketama uoči oktobarskih izbora.
Drugo pismo, objavljeno u novinama prošlog petka, nosi podršku stotina kompanija u bankarstvu, nafti, građevinarstvu i transportu — sektorima koji tradicionalno nisu bili skloni zauzimanju javnih političkih stavova, rekao je Karlos Melo, profesor političkih nauka na Univerzitetu Insper u Sao Paulo. Čini se da su sada napravili izuzetak, s obzirom na strah da bi svako demokratsko nazadovanje bilo loše za poslovanje, rekao je on.
„Demokratija je važna za ekonomiju“, rekao je on.
Bolsonarova privrženost demokratiji je pod kontrolom otkako je preuzeo dužnost, velikim delom zato što je bivši vojni kapetan uporno veličao dvodecenijsko diktaturu u zemlji, koja je okončana 1985. Ranije ove godine sastao se sa mađarskim autokratskim liderom Viktorom Orbanom i ruskim Vladimir Putin.
Više od godinu dana, u akcijama za koje se čini da su direktno izvučene iz Trampove knjige, Bolsonaro je tvrdio da su brazilske mašine za elektronsko glasanje sklone prevari, iako – kao i Tramp – nikada nije izneo nikakve dokaze. U jednom trenutku je zapretio da će izbori biti suspendovani ako Kongres ne odobri predlog zakona o uvođenju štampanih potvrda o glasovima. Račun nije prošao.
Bolsonaro je takođe počeo da izražava želju za većim angažovanjem oružanih snaga u nadzoru izbora. Prošle nedelje, vojni zvaničnici posetili su sedište izborne vlasti da bi proverili izvorne kodove glasačkih mašina. Bolsonaro je tvrdio da neki od najviših zvaničnika vlasti rade protiv njega.
Na pravnom fakultetu u četvrtak, Karlos Silveira je nosio natpis na kome je pisalo: „Vojska ne broji glasove“.
„Ovde smo jer je rizičnije ne činiti ništa“, rekao je Silveira, 43. „Bolsonaro je predložio veliki antidemokratski čin pre izbora, a vojska je, čini se, ostala na njegovoj strani. Želimo da im pokažemo da smo većina i da će naša težnja za demokratijom pobediti.”
Kada je Bolsonaro pokrenuo svoju kampanju, pozvao je pristalice da preplave ulice za proslavu Dana nezavisnosti 7. septembra. Tog datuma prošle godine, on je pred desetinama hiljada ljudi koji su se okupili na njegov nalog izjavio da ga samo Bog može ukloniti sa vlasti. Istog dana, on je izjavio da se više neće obazirati na odluke sudija Vrhovnog suda, preteći da će zemlju gurnuti u institucionalnu krizu. Kasnije se povukao, rekavši da je njegov komentar dat u žaru trenutka.
Bolsonarova retorika rezonuje sa njegovom bazom, ali ga sve više politički otuđuje, rekao je Melo.
Od prošle godine, izborna vlast je proaktivna u suprotstavljanju tužbama protiv sistema glasanja. Njeni najviši zvaničnici, koji su i sudije Vrhovnog suda, davali su više puta izjave u njenu odbranu. Iza kulisa, oni su radili prekovremeno kako bi regrutovali saveznike u zakonodavnom i privatnom sektoru, iako su mnogi bili mrski da ponavljaju njihove javne izjave.
Prekretnica je nastupila prošlog meseca, nakon što je Bolsonaro pozvao strane ambasadore u predsedničku rezidenciju kako bi im održao predavanje o navodnim ranjivostima elektronskog glasanja. Od tada, i lideri Kongresa i generalni tužilac, koji se svi smatraju saveznicima Bolsonara, izrazili su poverenje u pouzdanost sistema.
Sjedinjene Američke Države su takođe dale svoju ocenu, a njihov Stejt department je dan nakon sastanka ambasadora objavio saopštenje u kojem kaže da su brazilski izborni sistem i demokratske institucije „model za svet“. Na julskoj konferenciji sa regionalnim ministrima odbrane u glavnom gradu Brazila, Braziliji, američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da bi vojska trebalo da obavlja svoje misije odgovorno, posebno tokom izbora.
Pisma — koja su u bilo kom drugom trenutku mogla biti suva vežba prebačena u akademsku zajednicu — pogodila su društvo. Televizijske stanice su poslednjih dana emitovale snimke umetnika koji čitaju prodemokratsko obećanje, a skupovi se sazivaju u 22 grada širom zemlje.
Jedan od pozvanih da govori na univerzitetskom pravnom fakultetu bio je Arminio Fraga, istaknuti menadžer imovine i bivši šef centralne banke tokom prethodne administracije desnog centra.
„Ovde sam danas… sa tako raznolikom grupom koja se ponekad borila na suprotnim stranama, čineći sve što možemo da sačuvamo ono što nam je svima sveto. To je naša demokratija“, rekao je Fraga, otvoreni kritičar Bolsonara.
Bolsonaro je, sa svoje strane, umanjio zabrinutost, ismevajući manifeste kao „mala slova“ i insistirajući da poštuje Ustav. U četvrtak, na javnom skupu na Pravnom fakultetu na Tviteru, on je primetio: „Danas se desio veoma važan čin… Petrobras je ponovo smanjio cenu dizela.
Ipak, zabrinutost zbog Bolsonarove vatrene retorike proširila se čak i među nekim saveznicima i potkopala njihove napore da održe mir između administracije i drugih institucija, izjavila su dva ministra iz kabineta za Asošijeted pres. Govorili su pod uslovom anonimnosti, jer nisu bili ovlašćeni da o tome javno raspravljaju.
Bolsonarova stranka se ogradila od tvrdnji da bi izbori mogli biti kompromitovani. Lider stranke tražio je predsednika izbornog suda kako bi ga uverio u svoje poverenje u sistem glasanja, rekao je za AP potpredsednik stranke Augusto Rosa.
U svakom slučaju, izbori će biti teška bitka za Bolsonara. Više od polovine ljudi koje je anketirao Datafolha reklo je da ne bi glasali za njega ni pod kojim okolnostima, iako je podrška nedavno porasla usled niže nezaposlenosti, sniženih cena benzina i veće socijalne potrošnje. Analitičari su rekli da očekuju da će da Silvino vođstvo pasti kako se izbori bliže, s obzirom na to da aktuelni ljudi imaju tendenciju da imaju koristi od državne mašinerije. Tesna trka bi učinila predizborna obećanja o poštovanju rezultata još relevantnijim.
