Sjedeći u invalidskim kolicima, sa zavijenom desnom nogom i podignutom, Kan je razgovarao iz bolnice Shaukat Khanum, gdje je primljen u četvrtak nakon što je zadobio ranu od metka u desnoj nozi.
Kan je ponovio svoj zahtev za istragom pucnjave i ostavke tri moćne ličnosti u vladi i vojsci za koje tvrdi da su umešane u insceniranje napada na njega.
Kanov marš na prestonicu obustavljen je u Vazirabadu, okrugu u istočnoj provinciji Pendžab, nakon što je napadač otvorio vatru, ranivši ga i ubivši jednog od njegovih pristalica. Još trinaest je povređeno. Rekao je da će se marš ponovo pokrenuti od Vazirabada.
Kan je zbačen sa funkcije u aprilu glasanjem o poverenju u parlamentu. On je organizovao marš na Islamabad kako bi izvršio pritisak na vladu premijera Šahbaza Šarifa da održi prevremene izbore, ali Šarif kaže da će izbori biti održani po rasporedu, 2023. Kan je predvodio početni protestni marš u maju, ali se završio kada su se pristalice sukobile sa policijom u glavnom gradu.
Khanov protestni marš, koji je počeo 28. oktobra, bio je miran do napada u četvrtak. Pucnjava je izazvala zabrinutost zbog rastuće političke nestabilnosti u Pakistanu, koji ima istoriju političkog nasilja i ubistava.
Kan je rekao da će maršu, koji će biti nastavljen u utorak, biti potrebno 10 do 15 dana da stigne do Ravalpindija, gde se očekuje da će se mitingu pridružiti konvoji iz drugih delova zemlje. Rekao je da će ostati u kontaktu sa glavnim učesnicima marša putem medijske veze i da će na kraju povesti „more ljudi“ prema Islamabadu.
Kan je optužio premijera Šahbaza Šarifa, ministra unutrašnjih poslova Ranu Sanaulaha Kana i vojnog generala Fejsala Nasira da su sarađivali sa inter-servisnom obaveštajnom agencijom, pakistanskom špijunskom agencijom, kako bi organizovali pucnjavu. Ministar i bivši premijer nisu u srodstvu.
Kan nije ponudio nikakve dokaze za svoje navode, koje je Šarifova vlada odbacila, a vojni portparol je rekao da navodi nisu tačni.
Kan je kasnije u nedelju otpušten iz bolnice i preselio se u dom svojih predaka u Lahoreu.
