Prvi levičarski predsednik Kolumbije položiće zakletvu u nedelju, obećavajući da će se boriti protiv nejednakosti i najavljivati prekretnicu u istoriji zemlje koju proganja dugi rat između vlade i gerilskih grupa.
Senator Gustavo Petro, bivši član kolumbijske gerilske grupe M-19, pobedio je na predsedničkim izborima u junu pobedivši konzervativne stranke koje su nudile umerene promene tržišnoj ekonomiji, ali nisu uspele da se povežu sa biračima frustriranim rastućim siromaštvom i nasiljem protiv lideri za ljudska prava i ekološke grupe u ruralnim područjima.
Petro je deo rastuće grupe levičarskih političara i političkih autsajdera koji su pobeđivali na izborima u Latinskoj Americi od izbijanja pandemije i povredili aktuelne lidere koji su se borili sa njenim ekonomskim posledicama.
Pobeda bivšeg pobunjenika takođe je bila izuzetna za Kolumbiju, gde su birači istorijski nerado podržavali levičarske političare koji su često bili optuženi da su meki prema zločinu ili da su u savezu sa gerilcima.
Mirovni sporazum iz 2016. između kolumbijske vlade i Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije skrenuo je veliki deo fokusa birača sa nasilnih sukoba koji se odigravaju u ruralnim oblastima i dao naglasak problemima kao što su siromaštvo i korupcija, podstičući popularnost levičarskih partija na nacionalnim izborima .
Petro, 62, obećao je da će se pozabaviti socijalnim i ekonomskim nejednakostima Kolumbije povećanjem potrošnje na programe borbe protiv siromaštva i povećanjem ulaganja u ruralna područja. On je opisao politiku protiv narkotika koju vode SAD, kao što je prisilno iskorenjivanje ilegalnih useva koke, kao „veliki neuspeh“. Ali on je rekao da bi želeo da sarađuje sa Vašingtonom „kao jednaki“, izgrađujući šeme za borbu protiv klimatskih promena ili dovodeći infrastrukturu u ruralna područja gde mnogi farmeri kažu da je lišće koke jedini održiv usev.
Petro je takođe sklopio saveze sa ekolozima tokom svoje predsedničke kampanje i obećao je da će Kolumbiju pretvoriti u „globalnu elektranu za život“ usporavanjem krčenja šuma i preduzimanjem koraka za smanjenje oslanjanja zemlje na fosilna goriva.
Novi predsednik je rekao da će Kolumbija prestati da daje nove dozvole za istraživanje nafte i da će zabraniti projekte frakinga, iako naftna industrija čini skoro 50 odsto legalnog izvoza zemlje. On planira da finansira socijalnu potrošnju poreskom reformom od 10 milijardi dolara godišnje koja bi povećala poreze na bogate i ukinula poreske olakšice za preduzeća.
Petro je takođe rekao da želi da započne mirovne pregovore sa preostalim pobunjeničkim grupama koje se trenutno bore oko puteva droge, rudnika zlata i drugih resursa koje je FARC napustio nakon mirovnog sporazuma sa vladom.
„On ima veoma ambiciozan plan“, rekao je Jan Baset, politikolog sa Univerziteta Rosario u Bogoti. „Ali on će morati da odredi prioritete. Rizik sa kojim se Petro suočava je da ide na previše reformi odjednom i da ne dobije ništa“ kroz kolumbijski kongres.
Očekuje se da će najmanje 10 šefova država prisustvovati Petrovoj inauguraciji, koja će se održati na velikom trgu iz kolonijalne ere ispred kolumbijskog Kongresa. Bine sa živom muzikom i velikim ekranima biće postavljene i u parkovima širom centra grada Bogote kako bi desetine hiljada građana bez poziva na glavni događaj takođe mogli da se pridruže svečanostima. To je velika promena za Kolumbiju gde su prethodne predsedničke inauguracije bile sumorniji događaji ograničeni na nekoliko stotina VIP gostiju.
„Želimo da kolumbijski narod bude protagonisti“, rekla je Petrova šefica za štampu Marisol Rohas u saopštenju. „Ova inauguracija će biti prvi ukus novog oblika vladavine, gde se poštuju svi oblici života i gde se svi uklapaju.
