Smrtonosni požar koji je zahvatio koptsku pravoslavnu crkvu u glavnom gradu Egipta podstakao je izliv saučešća i žalosti mnogih u zemlji. Ali razorni požar je takođe pokrenuo pitanja o hitnim službama, bezbednosnim kodeksima i godinama ograničenja izgradnje crkava za hrišćansku manjinu u zemlji, prenosi AP.
Stanovnici susedstva izrazili su šok zbog požara u nedelju, jednog od najsmrtonosnijih u Egiptu poslednjih godina, u kojem je poginuo 41 član skupštine, uključujući najmanje 15 dece.
„Scena mrtve dece me još uvek proganja“, rekao je Salah el-Sajed, 43-godišnji državni službenik koji živi pored crkve mučenika Abu Sefeina u radničkoj četvrti Imbaba i bio je jedan od prvih koji je stigao. na licu mesta dok se iz zgrade valio gust dim.
„Tela dece razbacana su svuda“, rekao je on.
Požar je izbio tokom nedeljnih jutarnjih bogosluženja, počevši na drugom spratu četvorospratnice, u kojoj je bio i dnevni boravak. Dim je brzo zahvatio gornje spratove.
Vlasti su za požar okrivile električni kratki spoj u jedinici za klimatizaciju, ali svedoci su ukazali i na kvar u generatoru koji je crkva koristila tokom redovnih nestanka struje. Ljudi su takođe rekli da kola hitne pomoći sporo stižu, što je moglo da izazove još smrtnih slučajeva, iako su vlasti saopštile da je prva hitna pomoć stigla na lice mesta dva minuta nakon što je požar prijavljen.
Svedoci koji su razgovarali za Asošiejted pres ispričali su užasne scene ljudi koji skaču kroz prozore, stampedo u glavnom holu crkve i na stepeništu i decu koja nepomično leže usred vatre i spaljenog nameštaja.
El-Sajed, koji je sa drugima požurio u crkvu da spase zarobljene vernike i odneo tela u kola hitne pomoći koja su čekala, rekao je da je struja nestala oko pola sata te nedelje ujutru. Video je dim kako se diže nekoliko minuta nakon što se struja vratila.
Gust dim otežavao im je ulazak unutra, a neki spasioci su skočili sa krova susedne zgrade. Drugi su upali u crkvenu kapiju i krenuli na sprat gde su deca bila zarobljena na četvrtom spratu.
Mohamed Jahija je bio među onima koji su potrčali u crkvu, odmah u obdanište.
Od 20 dece u obdaništu, rekao je da su svi osim petoro umrli, govoreći lokalnoj televizijskoj stanici iz bolničkog kreveta. Jahia je odneo pet tela — jedno po jedno — u kola hitne pomoći, pre nego što je pao i slomio nogu dok je pomagao starijoj osobi da izađe iz zgrade.
Među poginulom decom su braća i sestre, blizanci od 5 godina i trogodišnjak. Među ubijenima su i petogodišnje trojke, njihova majka, baka i tetka, prema rečima Mousa Ibrahima, portparola Koptske pravoslavne crkve. Slike mrtve dece postale su viralne na društvenim mrežama.
Među poginulima je i crkveni biskup Abdul Masih Bakhit.
Neki rođaci žrtava i svedoci rekli su da je hitnoj pomoći i vatrogascima trebalo predugo da stignu.
„Došli su nakon što su ljudi umrli. … Došli su nakon što je crkva izgorela“, vikala je jedna žena koja je stajala ispred crkve koja je tinjala.
Ministar zdravlja Khaled Abdel-Ghaffar uzvratio je da je prva hitna pomoć stigla na lice mjesta dva minuta nakon prijave požara.
Crkva se nalazi u uskoj ulici u jednoj od najgušće naseljenih četvrti Kaira. Nedelja je prvi radni dan u nedelji, kada saobraćaj obično zakrči područje.
Prema rečima komšija, zgrada je bila stambena zgrada pre nego što je pretvorena u crkvu kao i mnoge druge širom zemlje. Kao i mnoge druge okolne zgrade u okolini, prepoznatljiv je samo po znaku iznad ulaznih vrata i gvozdenom krstu na krovu.
Anba Angaelos, arhiepiskop Koptske pravoslavne crkve u Londonu, okrivio je ograničenja u izgradnji crkava koja su primorala hrišćane da pretvore stambene zgrade u bogomolje.
Tragedija je „direktna posledica bolnog vremena kada hrišćanske zajednice nisu mogle da grade namenski projektovane crkve i morale su da tajno koriste druge zgrade, koje nisu pogodne za tu svrhu i nemaju neophodne zdravstvene i bezbednosne karakteristike i bekstva“, napisao je on. Nedelja na Tviteru.
Izgradnja crkava je decenijama bila jedno od najosetljivijih sektaških pitanja u Egiptu, gde su 10% stanovništva od 103 miliona hrišćana, ali gde se muslimanski tvrdolinijaši oštro protive svemu što vide kao podrivanje onoga što nazivaju „islamskim karakterom zemlje .”
U prošlosti su lokalne vlasti često odbijale da daju građevinske dozvole za nove crkve, strahujući od protesta i nereda muslimanskih ultrakonzervativaca. Usred takvih ograničenja, hrišćani su se okrenuli nelegalnoj gradnji ili postavljanju crkava u drugim zgradama, kao što je slučaj mučenika Abu Sefeina.
Mnoge slične crkve nemaju licence i nisu u skladu sa sigurnosnim kodeksom. Poslednjih godina, vlada predsednika Abdela Fataha el Sisija nastojala je da reguliše izgradnju crkava. Vlada je 2016. godine izdala prvi zakon u zemlji koji navodi pravila za izgradnju crkve, iako su kritičari tvrdili da je zakon u skladu sa prethodnim ograničenjima.
U ponedeljak je visoki vladin zvaničnik rekao da će vlasti, u koordinaciji sa Koptskom pravoslavnom crkvom, preispitati sve bezbednosne mere u crkvama širom zemlje, posebno onima u sirotinjskim četvrtima Kaira. Zvaničnik je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da razgovara sa medijima.
Ulica u kojoj se nalazi crkva mučenika Abu Sefeina ostala je ograđena u ponedeljak dok su građevinski radnici radili na uklanjanju ruševina.
