Bajdenov razgovor o „Armagedonu“ prevazilazi granice američkih obaveštajaca

Bajdenov razgovor o „Armagedonu“ prevazilazi granice američkih obaveštajaca

VAŠINGTON – Upozorenje predsednika Džoa Bajdena da je svetu u opasnosti od nuklearnog „Armagedona” osmišljeno je da pošalje neulepšanu poruku da niko ne treba da potceni izuzetnu opasnost ako Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje u svom ratu protiv Ukrajine, rekao je zvaničnik administracije u petak, prenosi Asošijeted pres.

Predsednikova sumorna procena, izrečena tokom demokratske akcije prikupljanja sredstava u četvrtak uveče, proširila se širom sveta i činilo se da prevazilazi granice trenutnih procena američkih obaveštajnih službi. Američki bezbednosni zvaničnici nastavljaju da kažu da nemaju dokaza da Vladimir Putin ima neposredne planove za nuklearni napad.

Bajden je skrenuo na razgovor o Ukrajini na kraju svojih standardnih komentara o prikupljanju sredstava, rekavši da se Putin „ne šali kada govori o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja ili biološkog ili hemijskog oružja“.

„Nismo se suočili sa perspektivom Armagedona od Kenedija i Kubanske raketne krize“, dodao je on. On je sugerisao da je Putinova pretnja stvarna „zato što je njegova vojska — moglo bi se reći — znatno lošije“.

Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer u petak nije direktno odgovorila na pitanje da li je Bajden učestvovao u događaju sa namerom da se pozove na Armagedon, pošto je Bela kuća pokušala da razjasni predsednikove nepredviđene komentare.

Ona je rekla novinarima: „Ruski razgovori o upotrebi nuklearnog oružja su neodgovorni i ne postoji način da se ono upotrebi bez neželjenih posledica. To se ne može dogoditi.” Ona je dodala da „ako nas je kubanska raketna kriza nečemu naučila, to je vrednost smanjenja nuklearnog rizika, a ne zamahivanja njime“.

Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost mesecima je upozoravao da bi Rusija mogla da upotrebi oružje za masovno uništenje u Ukrajini jer se suočila sa nizom strateških neuspeha na bojnom polju. Ali predsednikove primedbe bile su do sada najoštrije upozorenje američke vlade o nuklearnim ulozima.

Jedan američki zvaničnik je rekao da Bajden takođe pokušava da upozori na potcenjivanje opasnosti bilo kog nivoa taktičkog nuklearnog oružja.

Postoji određena zabrinutost u administraciji da je Rusija odlučila da može da koristi svoj nuklearni arsenal na način koji nije „potpuni” nuklearni napad na Ukrajinu i da se suoči sa samo ograničenom reakcijom američkih i zapadnih saveznika koji su odlučni da spreče sukob u Ukrajini. pretvaranje u širi rat, prema zvaničniku, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o razmišljanju administracije

Putin je više puta aludirao na korišćenje ogromnog nuklearnog arsenala svoje zemlje, uključujući prošlog meseca kada je najavio planove da regrutuje ruske muškarce da služe u Ukrajini.

„Želim da vas podsetim da i naša zemlja ima razna sredstva za uništavanje… i kada je ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, da zaštitimo Rusiju i naš narod, svakako ćemo upotrebiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju“, rekao je Putin. . „To nije blef.“

U Evropi su lideri pokušali da „spuste ton“ nakon Bajdenovog oštrog upozorenja.

Upitan o Bajdenovim primedbama, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je ključno pažljivo razgovarati o nuklearnoj pretnji.

„Uvek sam odbijao da se bavim političkom fikcijom, a posebno… kada je reč o nuklearnom oružju“, rekao je Makron na samitu EU u Pragu. „Po ovom pitanju, moramo biti veoma oprezni.“

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je novinarima da lideri „svaku eskalaciju shvataju veoma ozbiljno“,

„Pretnje nas neće zastrašiti“, rekao je Mišel. „Umesto toga, ostaćemo mirni. Ostaćemo hladne glave i svaki put ćemo osuditi neodgovornost ovih pretnji.

Žan-Pjer je ponovio u petak da SAD „nisu videle nikakav razlog za prilagođavanje sopstvenog strateškog nuklearnog stava, niti imamo naznake da se Rusija sprema da odmah upotrebi nuklearno oružje“.

Nije prvi put da se čini da se Bajdenovi komentari guraju protiv margina američke politike.

Prošlog meseca, Bajden je u intervjuu za CBS „60 minuta“ rekao da je „SAD snage, američki muškarci i žene, branile bi Tajvan u slučaju kineske invazije. ”

Bela kuća je posle intervjua saopštila da se politika SAD prema Tajvanu nije promenila. Ta politika kaže da Vašington želi da se status Tajvana reši mirnim putem, ali ne kaže da li bi američke snage mogle biti poslate kao odgovor na kineski napad.

U martu, dok je završavao govor u Varšavi, činilo se da je Bajden pozvao na svrgavanje Putina, rekavši: „Za ime Boga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“. Pre nego što je Bajden uopšte mogao da se ukrca na Air Force One da bi započeo let nazad u Vašington, pomoćnici su se trudili da razjasne da on ne poziva na hitnu promenu vlade u Moskvi.

Ranije tog meseca, Bajden je Putina nazvao „ratnim zločincem“ zbog ruskog napada na Ukrajinu pre nego što je Bela kuća odustala od komentara. Bela kuća je izbegavala da Putinu primeni oznaku „ratnog zločinca“, jer to zahteva istragu i međunarodnu odlučnost.

Nakon što je Bajden upotrebio termin, njegova tadašnja sekretarica za štampu Jen Psaki rekla je da predsednik „govori iz srca“ i pojasnila da je administracija priznala da postoji proces za donošenje formalne odluke.

Što se tiče Bajdenovih najnovijih primedbi koje su podigle obrve, „Ljudi na neki način kažu: ’O, da, to je Bajden. Znate, on to govori“, rekao je Hans Kristensen, direktor projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika i veteran istraživanja nuklearne politike.

„Ali prekomorske zemlje govore: ‘Opa, ovo je ono što kaže američki predsednik'“, rekla je Kristensen. „A to znači da moramo biti veoma oprezni u upotrebi velikih reči“ koje same po sebi mogu nenamerno da eskaliraju nuklearne tenzije.

Bajdenov snažan izbor reči mogao bi da ima neželjeni uticaj na Rusiju, rekao je Kristensen, što je najveći problem sa poslednjim predsednikovim komentarima.

„Sasvim mi je jasno da će Putin ovo pogledati i reći sebi ’Vau, znaš, sada sam privukao njihovu pažnju. Dakle, oni se zaista plaše.“