Njegovo prisustvo na klimatskoj konferenciji UN-a, poznatoj kao COP27, u letovalištu Šarm el Šeik je prva stanica na putovanju oko sveta koje će ga takođe odvesti na sastanak lidera jugoistočne Azije u Kambodži i grupe od 20 samita lidera najvećih svetskih ekonomija na Baliju, Indonezija.
Bajden se ukrcao na Air Force One kasno u četvrtak, podstaknut jačim nego što se očekivalo, nastupom Demokratske stranke na međuizborima u utorak, ranijim usvajanjem u Kongresu najveće klimatske investicije u istoriji SAD i ruskih vojnih neuspeha na ukrajinskom ratištu.
Na klimatskoj konferenciji, Bajden će u petak razgovarati o novom dopunskom pravilu kojim se suzbijaju emisije metana, proširujući sličnu regulativu koju je njegova administracija objavila prošle godine. Metan je moćan gas staklene bašte koji značajno doprinosi globalnom zagrevanju.
Pravilo iz 2021. ciljalo je na emisije metana iz postojećih naftnih i gasnih bušotina širom Sjedinjenih Država, umesto da se fokusira samo na nove bušotine kao što su radili prethodni propisi Agencije za zaštitu životne sredine. Novo pravilo ide korak dalje i utiče na sve lokacije za bušenje, uključujući manje bušotine koje emituju manje od 3 tone (2,7 metričkih tona) metana godišnje.
Bajden će takođe istaći jedan od svojih ključnih uspeha u zemlji — veliki zakon demokrata o zdravstvenoj zaštiti i klimatskim promenama poznat kao Zakon o smanjenju inflacije.
Posvećenost SAD od oko 375 milijardi dolara tokom jedne decenije u borbi protiv klimatskih promena daje Bajdenu veću moć da izvrši pritisak na druge nacije da ispune svoja obećanja o smanjenju emisije gasova staklene bašte i pomeranju globalne ekonomije ka čistijim izvorima energije. Govoreći na samitu COP27 u sredu, bivši američki potpredsednik i klimatski aktivista Al Gor rekao je da zakon „predstavlja najznačajniji proklimatski zakon koji je ikada usvojila bilo koja nacija u istoriji“.
Bajden će biti u daleko drugačijoj poziciji od prošlogodišnjeg skupa, do kojeg je došlo tokom posebno nesrećnog dela na krivudavom putu zakona do usvajanja.
Taj samit je rezultirao dodatnim globalnim obavezama da se ispune temperaturni ciljevi dogovoreni Pariskim klimatskim sporazumom, kojem se Bajden ponovo pridružio nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma.
„Veoma je dobar znak da predsednik Bajden dolazi na ovu ZP (samit)“, rekla je nemački specijalni izaslanik Dženifer Morgan. „Mislim da uverava zemlje, ljude da Sjedinjene Države na najvišem nivou shvataju ovo pitanje neverovatno ozbiljno. I to nam treba. ”
Drugi nisu bili toliko optimistični.
„Džo Bajden dolazi na COP27 i daje nova obećanja, ali njegova stara obećanja nisu ni ispunjena“, rekao je u mejlu Mohamed Adou, veteran klimatski analitičar i direktor Pover Shift Africa. „On je kao prodavac koji prodaje robu beskrajnim malim slovima.
U svojim napomenama, Bajden će takođe tvrditi da je „dobra klimatska politika dobra ekonomska politika“ i pozvati sve velike zemlje emitivne da „usklade svoje ambicije“ sa međunarodnim ciljem pokušaja da ograniče buduće globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni). Farenhajta), prema Beloj kući.
Ali čak i sa ovim novim naporima, Amerika i svet imaju dug put da ispune ciljeve emisije za koje se naučnici nadaju da će obuzdati globalno zagrevanje. A politička volja za više ulaganja se smanjuje.
Ostalo je da se vidi da li će se Bajden na pregovorima o klimi osvrnuti na najvažniju temu: gubitak i šteta. To je jezik međunarodnih pregovora za traženje od bogatih zemalja poput Sjedinjenih Država, najveće istorijskog zagađivača, da plate ono što su u suštini reparacije za štetu nanetu siromašnijim ugroženim nacijama koje ne emituju mnogo ugljen-dioksida koji zadržava toplotu.
SAD su se u prošlosti protivile čak i razgovoru o tom pitanju, ali su ublažile svoj stav i pristale na razgovore. Bajdenov izaslanik za klimu, Džon Keri, pomenuo je to pitanje u svojim govorima. Međutim, SAD ne žele da odgovornost bude deo bilo kakvog dogovora, a kada je u pitanju plaćanje, Kongres i javnost nisu voljni da prihvate mnoge vrste klimatske pomoći – a ovo je najkontroverznija vrsta.
Globalna želja da se odmakne od fosilnih goriva ublažena je uzburkanjem svetskih energetskih tržišta nakon ruske invazije na Ukrajinu. U zemlji i inostranstvu, Bajden vrši pritisak na proizvođače nafte i gasa da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljili potražnju i snizili cene koje su finansirale ratne napore Kremlja.
Izgledi za značajan napredak su dodatno prigušeni jer veliki emiteri kao što su Kina i Indija šalju manje visoke delegacije na konferenciju. Zvaničnici Bajdenove administracije pokušali su da smanje očekivanja za rezultate i umesto toga ocenili su sastanak kao povratak američkom rukovodstvu po tom pitanju.
Bajden odlazi iz Vašingtona sa glasovima koji se još uvek zbrajaju u ključnim trkama koje će odrediti kontrolu nad oba doma Kongresa. Ipak, predsednik je bio oduševljen jer su demokrate nastupile jače nego što se očekivalo. Verovatno će saznati rezultate trka koji će oštro uticati na njegovu sposobnost da obavi stvari u Vašingtonu dok je bio u inostranstvu.
U međuvremenu, izgledalo je da je Tramp spreman da objavi još jednu ponudu za Belu kuću dok je Bajden bio u Aziji, što je kontrast za koji su savetnici aktuelnog predsednika smatrali da bi samo koristio Bajdenu.
Ubrzo po dolasku u Egipat, Bajden se sastao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom El-Sisijem i planirao da razgovara o strateškom partnerstvu dve nacije, izraelsko-palestinskom sukobu i pitanjima regionalne bezbednosti.
Saradnici Bele kuće rekli su uoči posete da će Bajden pokrenuti temu ljudskih prava sa El-Sisijem, čija je vlada krenula autoritarno. Egipatski lider je proaktivno pokrenuo temu sa Bajdenom pre njihovog sastanka jedan na jedan.
„Veoma smo zainteresovani da unapredimo ovaj deo“, rekao je El-Sisi, koji je naglasio da je Egipat pokrenuo nacionalnu strategiju o ljudskim pravima. Bajden i drugi visoki zvaničnici takođe su planirali da se zalažu za oslobađanje zatvorenog egipatskog prodemokratskog aktiviste Alae Abdel Fataha, čija je porodica rekla da su im zatvorski zvaničnici rekli da je podvrgnut nedefinisanoj medicinskoj intervenciji usred štrajka glađu koji je eskalirao u nedelju.
Sa svoje strane, Bajden je rekao da dve nacije „nastavljaju naš dijalog o ljudskim pravima“ i dodao da se nada da će biti „bliži, jači u svakom pogledu“.
Nakon kratkog zaustavljanja u Egiptu, Bajden će nastaviti put u Kambodžu na samit Asocijacije nacija jugoistočne Azije kako bi ojačao posvećenost SAD regionu u odnosu na sve veću asertivnost Kine.
Kasnije, u Indoneziji, Bajden bi trebalo da održi svoju prvu predsedničku sednicu sa novoovlašćenim kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je nedavno dobio treći, petogodišnji mandat bez presedana na mestu lidera Komunističke partije Kine tokom nacionalnog kongresa stranke prošlog meseca, zbog sve veće napetosti. Odnosi SAD i Kine.
Bajden je u sredu rekao novinarima da namerava da sa Sijem razgovara o rastućim tenzijama između Vašingtona i Pekinga oko ostrva Tajvan na vlasti, trgovinskoj politici, odnosima Pekinga sa Rusijom i još mnogo toga.
Bajden će takođe imati za cilj da demonstrira globalnu rešenost da se suprotstavi Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu i sastane se sa dva ključna nova partnera u nastojanju da podrži odbranu Ukrajine: britanskim premijerom Rišijem Sunakom i italijanskim premijerom Đorđom Melonijem.
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je u četvrtak da preskače skupove, izbegavajući potencijalno nezgodan susret. Salivan je rekao da Bajden nije planirao da komunicira sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji prisustvuje umesto Putina.
