VAŠINGTON – Predsednik Džo Bajden rekao je da je otkriće strogo poverljivih dokumenata na imanju Mar-a-Lago bivšeg predsednika Donalda Trampa izazvalo zabrinutost da su osetljivi podaci kompromitovani i nazvao to „neodgovornim“, prenosi Asošijejted pres.
Bajden, koji retko daje intervjue, razgovarao je za CBS „60 minuta“ u segmentu koji je emitovan u nedelju. On je rekao da se, kada je čuo za poverljive dokumente oduzete iz Bele kuće, zapitao kako „iko može biti toliko neodgovoran“.
Bajden je dodao: „I pomislio sam, koji su podaci tamo koji bi mogli da ugroze izvore i metode?
Predsednik je rekao da nije dobio obaveštenje pre pretresa imanja Trampa i nije tražio nikakve detalje „jer ne želim da se upuštam u to da li Ministarstvo pravde treba da se preseli ili ne krenuti na određene radnje koje bi mogli preduzeti.“
FBI kaže da je uzeo oko 11.000 dokumenata, uključujući otprilike 100 sa oznakama klasifikacije pronađenih u skladištu i kancelariji, dok je 8. avgusta služio sudski nalog za pretres kuće. Nedeljama nakon pretresa, Trampovi advokati su pitali sudiju da imenuje posebnog majstora za sprovođenje nezavisnog pregleda evidencije.
U nalogu se navodi da su savezni agenti istraživali potencijalna kršenja tri različita savezna zakona, uključujući onaj koji reguliše prikupljanje, prenošenje ili gubljenje informacija o odbrani prema Zakonu o špijunaži.
Bajden je za „60 minuta” rekao da se, kada je čuo da su poverljivi dokumenti uzeti iz Bele kuće, zapitao kako „iko može biti toliko neodgovoran”.
„I pomislio sam koji su podaci tamo koji bi mogli da ugroze izvore i metode?“
U širokom intervjuu, predsednik se ne bi obavezao da će se kandidovati za reizbor 2024. godine, iako je u prošlosti rekao da je to planirao.
„Moja namera je, kao što sam rekao za početak, da se ponovo kandidujem“, rekao je on. „Ali to je samo namera. Ali da li je čvrsta odluka da se ponovo kandidujem? To ostaje da se vidi.”
Bajden je upitan o rastućoj zabrinutosti da bi napori Rusije da zauzme Ukrajinu mogli da inspirišu kineskog lidera Si Đinpinga da napadne Tajvan. SAD su ostrvo priznale kao deo Kine, ali ima svoju demokratsku vladu. Si i ruski predsednik Vladimir Putin sastali su se prošle nedelje.
Bajden je ponovo rekao da će američke snage odgovoriti „ako je zaista došlo do napada bez presedana“.
Zvaničnici Bele kuće su kasnije rekli da se zvanična politika SAD nije promenila i da neće reći da li će američke snage biti pozvane da brane Tajvan. Bajden je to ranije iznosio, ali te izjave stižu u sve napetijim vremenima za američko-kineske odnose, posebno nakon posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi prošlog meseca.
Peking vidi zvanični američki kontakt sa Tajvanom kao ohrabrenje da se decenijama stara de fakto nezavisnost ostrva učini trajnom, korak za koji Bajden i drugi američki lideri kažu da ih ne podržavaju.
Predsednik je rekao da je posvećenost SAD Ukrajini „gvozdena“ i da će tako ostati „koliko god bude potrebno“. Ukrajinske trupe su angažovane u kontraofanzivi koja je povratila mesta i gradove od ruskih trupa. Ali danak koji je rat uzeo je ogroman, a otkrivaju se novi zločini, uključujući komore za mučenje i masovne grobnice. Od januara 2021, SAD su Ukrajini dale više od 13,5 milijardi dolara bezbednosne pomoći.
