Ovaj novi sporni zakon koji je nametnuo predsednik Kais Sajed daje široka ovlašćenja šefu države, i odvaja se od parlamentarnog sistema na snazi od 2014. godine.
Izlaznost, koja je bila važan faktor zbog bojkota glavnih opozicionih stranaka, prema izbornoj upravi bila je 27,54 odsto od 9,3 miliona upisanih birača. Poredjenja radi na poslednjim parlamentarnim izborima 2019. izašlo je 32 odsto birača.
Prema institutu Sigma Konsej izmedju 1,8 i 1,9 miliona ljudi sledilo je poziv na bojkot koji su uputile glavne partije protivnice Sajeda, smatrajući da se tim ustavom zemlja gura ka diktaturi.
Posle objave rezultata izlaznih anketa na nacionalnoj televiziji, stotine pristalica predsednika izašlo je na ulice peške i u kolima, ka aveniji Burgiba u centru glavnog grada.
Trubili su ili mahali tuniskim zastava, a centar grada ličio je na dan pobede na nekoj fudbalskoj utakmici.
Oko dva ujutro predsednik je pobednički izašao pred grupu okupljenih.
„Tunis je ušao u novu fazu“, rekao je on i dodao da je ostala velika masa ljudi ispred birališta i da bi izlaznost bila veća da je glasanje bilo dva dana, prenele su lokalne televizije.
Ne navodeći imena predsednik Sajed je obećao da će svi koji su počinili zločine prema zemlji morati da odgovaraju za svoja dela.
Prema analitičarima ovog puta je najviše glasala srednja klasa najteže pogodjena, odrasli koji se smatraju pogodjeni ekonomski, politički i socijalno, rekao je direktor instituta Sigma Konsej.
Tunis suočen sa ekonomskom krizom otežanom zbog kovida i rata u Ukrajini od koje zavisi uvoz žita, vrlo je polarizovana zemlja od kada je predsednik preuzeo sva ovlašćenja pre godinu dana. Predsednik Sajed je demokratski izabran 2019. godine.
Prema novom ustavu predsednik odredjuje predsednika vlade i ministre i može da ih smenjuje po volji. Može parlamentu da podnosi zakonske akte koji imaju „prioritet“. Parlament će imati drugi dom koji će predstavljati regione, kao protivteža sadašnjoj poslaničkoj skupštini.
Opozicija i brojne nevladine organizacije osudili su Ustav koji je „krojen po meri“ Sajeda, i rizik za autoritarnu vlast predsednika koji nema kome da polaže račune.
Referendumom je obeleženo godinu dana od kada je Sajed zamrznuo parlament Tunisa i razrešio svoju vladu, potez koji kritičari opisuju kao „puč“ dok ga slave Tunižani nezadovoljni političkim elitama zemlje i ekonomskom stagnacijom.
