Mnogi Amerikanci zaista žele da smršaju – a nova anketa pokazuje da bi skoro polovina odraslih bila zainteresovana da uzme lek koji se izdaje na recept kako bi im pomogao u tome.
Istovremeno, entuzijazam se naglo smanjuje ako tretman dolazi u obliku injekcije, ako nije pokriven osiguranjem ili ako se težina verovatno vrati nakon prekida lečenja, pokazalo je novo istraživanje KFF-a širom zemlje.
Ovi nalazi pokazuju entuzijazam za novu generaciju skupih lekova za mršavljenje koji se pojavljuju na tržištu i ilustruju moguće kamene spoticanja, jer korisnici potencijalno moraju da se nose sa nedeljnim samoinjekcijama, nedostatkom osiguranja i potrebom da nastave sa lekovima na neodređeno vreme.
Na primer, interesovanje je palo na 14% kada su ispitanici upitani da li bi i dalje razmotrili uzimanje lekova na recept ako znaju da mogu da povrate težinu nakon što prestanu da uzimaju lekove.
Jedan od načina da se protumači taj nalaz je „ljudi žele da izgube nekoliko kilograma, ali ne žele da budu na drogi do kraja života“, rekla je Ešli Kirzinger, direktorka metodologije istraživanja KFF-a. Mesečna anketa je doprla do 1.327 odraslih Amerikanaca.
SAD predstavljaju veliko tržište za proizvođače lekova koji žele da prodaju recepte za mršavljenje: procenjuje se da je 42% stanovništva klasifikovano kao gojazno, prema kontroverznoj metrici poznatoj kao BMI, ili indeks telesne mase. U anketi KFF-a, 61% je reklo da trenutno pokušava da smrša, iako je samo 4% uzimalo lekove na recept za to.
Taj jaz između 4% koji uzimaju bilo koju vrstu tretmana za mršavljenje na recept i broja Amerikanaca za koje se smatra da imaju prekomernu težinu ili gojaznost je najbolja tačka na koju proizvođači lekova ciljaju za nove lekove, koji uključuju nekoliko tretmana dijabetesa koji su prenamenjeni kao lekovi za mršavljenje.
Droge su privukle veliku pažnju, kako u mejnstrim publikacijama i emisijama, tako i na društvenim medijima, gde ih slavne ličnosti i drugi uticajni ljudi često reklamiraju. Potražnja je skočila, a zalihe su postale ograničene. Prema istraživanju, oko 7 od 10 odraslih je čulo bar „malo“ o novim lekovima.
Noviji tretmani uključuju Vegovi, nešto veću dozu Novo Nordiskovog leka za dijabetes Ozempic, i Mounjaro, Eli Lilli tretman za dijabetes za koji kompanija trenutno traži odobrenje FDA kao lek za mršavljenje.
Gubitak težine sa ovim lekovima za injektiranje prevazilazi one od ranijih generacija lekova za mršavljenje. Ali oni su takođe skuplji od prethodnih lekova. Mesečni troškovi lekova koje određuju proizvođači lekova mogu da se kreću od 900 dolara do više od 1.300 dolara.
Po, recimo, veleprodajnoj ceni od 1.350 dolara, kartica po osobi bi mogla da premaši 323.000 dolara tokom 20 godina.
Čini se da lekovi deluju oponašajući hormon koji pomaže u smanjenju apetita.
Ipak, kao i svi lekovi, oni imaju neželjene efekte, koji mogu uključivati mučninu, dijareju, povraćanje i zatvor. Ozbiljniji neželjeni efekti uključuju rizik od vrste karcinoma štitne žlezde, upale pankreasa ili niskog šećera u krvi. Zdravstveni zvaničnici u Evropi istražuju izveštaje da lekovi mogu dovesti do drugih neželjenih efekata poput samoubilačkih misli.
Istraživanje KFF-a pokazalo je da 80% odraslih smatra da osiguravači treba da pokriju nove lekove za mršavljenje za one kojima je dijagnostifikovana prekomerna težina ili gojaznost. Nešto više od polovine je želelo da bude pokriveno za svakoga ko želi da ga uzme. Polovina bi i dalje podržala pokriće osiguranja čak i ako bi to moglo povećati svačije mesečne premije. Ipak, 16% ispitanih je reklo da bi bili zainteresovani za recept za mršavljenje čak i ako ih osiguranje ne pokriva.
U praksi, pokriće za nove tretmane varira, a privatni osiguravači često vezuju pokriće za BMI pacijenata, odnos visine i težine. Medicare posebno ograničava pokriće za lekove za „anoreksiju, gubitak težine ili povećanje telesne težine“, iako plaća barijatrijsku hirurgiju.
„Nažalost, mnogi osiguravači nisu uhvatili ideju da gojaznost prepoznaju kao bolest“, rekla je Fatima Kodi Stenford, specijalista za medicinu za gojaznost u Opštoj bolnici u Masačusetsu i medicinskoj školi Harvard.
Poslodavci i osiguravači moraju da uzmu u obzir potencijalne troškove pokrivanja lekova za upisane – možda da ih koriste neograničeno – u odnosu na potencijalne uštede povezane sa gubitkom težine, kao što je manja šansa za dijabetes ili probleme sa zglobovima.
Stanford je rekao da lekovi nisu čudotvorni lek i da ne deluju na svakoga. Ali za one koji imaju koristi, „to može značajno da promeni život na pozitivan način“, rekla je ona.
Nije iznenađujuće, dodala je ona, da će lekovi možda morati da se uzimaju dugoročno, jer „ideja da postoji brzo rešenje“ ne odražava složenost gojaznosti kao bolesti.
Dok su lekovi koji su trenutno na tržištu injekcioni, neki proizvođači lekova razvijaju oralne lekove za mršavljenje, iako je nejasno da li će cene biti iste ili manje od injekcionih proizvoda.
Ipak, mnogi stručnjaci predviđaju da će u narednim godinama mnogo novca biti potrošeno na proizvode za mršavljenje. U nedavnom izveštaju, analitičari kompanije Morgan Stanlei nazvali su gojaznost „novom hipertenzijom“ i predvideli da bi prihod industrije od prodaje lekova za gojaznost u SAD mogao da poraste sa sadašnjih 1,6 milijardi dolara godišnje na 31,5 milijardi dolara do 2030.
