Mediji i politički analitičari u EU ocenjuju da su padom francuske vlade ozbiljno uzdrmani francusko-nemačka osovina i cela Unija, uz pretnju da to pogodi i samu zonu evra.
Poljski list „Žečpospolita“ čak smatra da zbog političko-ekonomske krize kako u Francuskoj, tako i u Nemačkoj, „osovina Berlin-Pariz više nije ključna za EU i uz to, kao posledica ukrajinskog rata, je izrastao drugi centar moći nordijskih, baltičkih zemalja i Poljske“.
EU utemeljena „unapred na dogovoru Berlina i Pariza o ključnim pitanjima više nije dovoljna ni valjana“, misli poljski dnevnik.
I francuski i drugi mediji u EU smatraju da je i položaj samog francuskog predsednika Emanuela Makrona doveden u pitanje i da može uslediti njegova ostavka.
Nemački sajt „Eurointelidžens“ upozorava da „padom francuske vlade sad sledi rasulo“.
Mnogi analitičari izražavaju veliku bojazan da Evropska unija neće biti u stanju da se zbog krize osovine Berlin-Pariz sučeli s ukrajinskim ratom i prema Evropi nimalo naklonjenom novom američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Londonski nedeljnik „Ekonomist“ navodi da je „Francuska uronila u nepoznato…nema budžeta, nema vlade, teško je sagledati kako duboka politička kriza u Francuskoj može da se reši“.
Iz redova nemačke Demohrišćanske stranke, koja je glavni favorit na predstojećim izborima u Nemačkoj u februaru, ipak stiže poruka da se „Evropa ne može lišiti Francuske, iako je pad Barnijeove vlada unekoliko i hipoteka na stabilnost Evrope“.
Italijanski list „Korijere dela sera“ stavlja do znanja da je „makronizam umro“ i da je pokušaj predsednika Makrona da ponovo stvori uporište u političkom centru propao.
Analitičar nemačko-francuskog instituta Mark Ringel upozorava da je „do urušavanja Francuske i Nemačke došlo u kritičnom trenutku kad moramo da se sučelimo s nizom problema, od komercijalnih zategnutosti s Kinom do povratka Trampa, a što zahteva snažnu Evropu“.
„Ali ako je Francuska politički blokirana isto kao i Nemačka, kako je moguće ići dalje?“, pita analitičar instituta iz Ludvigsburga.
