HONG KONG – U prva dva mandata na mestu komandanta najveće svetske vojske, kineski predsednik Si Đinping je pokrenuo velike promene u njenoj strukturi, držanju i potenciji, piše Rojters.
Tokom tih 10 godina, Kina je brzo proširila i unapredila svoje pomorske i raketne snage, očistila hiljade oficira zbog korupcije, reformisala svoje komandne operacije i izgradila baze duboko u pomorskom srcu jugoistočne Azije.
Sada dolaze škakljivi sledeći koraci za njegovu Centralnu vojnu komisiju: sprovođenje korenitih promena u njenom rukovodstvu, koje komanduje kineskom Narodnooslobodilačkom armijom od dva miliona ljudi, potencijalno pojačavajući Sijev stisak nad vojskom i njenom modernizacijom.
U nedelju,
Kineska Komunistička partija započela je svoj kongres koji se održava jednom u pet godina, na kojem se očekuje da će imenovati zamene za četiri penzionera među šest visokih oficira koji služe pod Ksijem u komisiji. Među onima za koje se očekuje da će se povući su potpredsednici tela, generali Ksu Ćilijang i Džang Juksia, obojica po 72 godine. Džanga se široko smatra bliskim Ksijevim saveznikom.
Njihove zamene moraju da integrišu sve složenije snage koje bi bile od vitalnog značaja za invaziju na Tajvan, kažu osam azijskih i zapadnih vojnih atašea i sedam bezbednosnih analitičara, ispunjavajući Sijev dugogodišnji zahtev da vojska može da se „bori i pobeđuje u ratovima“.
Diplomatski izazovi se takođe povećavaju, jer se kineska vojna modernizacija suočava sa tradicionalnom američkom strateškom dominacijom u istočnoj Aziji.
Vojni izaslanici i tri analitičara kažu da će komisija morati da obezbedi inostranu bazu i pristup luci za svoju sve veću pomorsku flotu, kao i da se pozabavi mogućim spoljnim pritiskom da produbi međunarodni angažman oko svog arsenala nuklearnog oružja. Usporena ekonomija bi takođe mogla da zakomplikuje modernizaciju.
Usred svih tih izazova, većini novih generala verovatno nedostaje jedan element koji je obeležio bar neke od njihovih prethodnika u službi: borbeno iskustvo.
Zhang i član komisije general Li Zuocheng, za kojeg se takođe očekuje da se penzioniše, neki su od dva poslednja službena oficira koji su se borili u krvavom graničnom sukobu sa Vijetnamom koji je započeo problematičnom kineskom invazijom 1979. godine, ali je trajao sve do kasnih 1980-ih.
Potencijalne zamene uključuju nedavne komandante iz reformisanih istočnih i zapadnih pozorišnih komandi, odgovorne za Tajvan i indijsku granicu, reklo je osam izaslanika. Promocije bi takođe mogle doći od komande Južnog teatra, gde se nalaze vitalne pomorske baze.
Ko bude izabran mogao bi da rasvetli Ksijeve vojne prioritete. Bilo koji operativni izbor će gotovo sigurno biti uravnotežen unapređenjem političkih komesara, s obzirom na njihovu stalnu ulogu da osiguraju da vojska služi Komunističkoj partiji, a ne zemlji.
Radeći u impozantnoj i dobro zaštićenoj komandnoj zgradi u zapadnom Pekingu, komisija nominalno sedi pod Centralnim komitetom stranke, ali u praksi blisko sarađuje pod Stalnim komitetom Politbiroa. Si predvodi oba tela.
To znači preklapanje navelo je neke analitičare da upozoravaju na predviđanja o invaziji Tajvana na osnovu bilo kakvog novog sastava komisije. Stalni komitet, a ne ambiciozni generali, doneo bi tako važnu odluku, kažu oni.
„Ne nedostaje viših vojnih oficira koji interno ponavljaju Sijevu mantru „bori se i pobedi“, ali zagonetka za PLA je nedostatak operativnog iskustva“, rekao je Aleksandar Nil, privatni vojni analitičar.
Džejms Čar, stručnjak za bezbednost na Singapurskoj školi za međunarodne studije S. Rajaratnam, rekao je da PLA pati od „nedostatka“ u kombinovanom naoružanju i zajedničkim operacijama.
„Njegovi kapaciteti za trajnu projekciju snage takođe su trenutno ograničeni“, rekao je Čar.
Kinesko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahteve za komentar.
Važnost apsolutne lojalnosti Siju je ključna.
Četiri diplomate koji prate razvoj događaja očekuju nastavak uspona komesara veterana admirala Miao Hua, šefa Odeljenja za politički rad komisije, na jednu od pozicija potpredsednika.
Miao, koji ima rane veze sa Sijem kada su obojica bili postavljeni u priobalnu provinciju Fujian nasuprot Tajvana, gotovo sigurno će biti uravnotežen od strane operativnijeg komandanta, verovatno vojnog generala Liu Dženlija.
Dva oficira nedavno unapređena u štabne uloge u komisiji takođe se prate, nedavni komandanti Istoka i Zapada He Veidong i Ksu Kiling. Ksu Kiling takođe ima iskustvo u operacijama na Tajvanu.
Avgustovske vežbe oko Tajvana nakon posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju pokazale su da PLA još uvek ima samo ograničene sposobnosti da u potpunosti integriše svoje snage unutar i među komandama – takozvanu „zajedničku zajednicu“ koju Si želi da promoviše.
Visoki zvaničnici Pentagona nedavno su ponovili procene da ne misle da će Kina napasti Tajvan u naredne dve godine.
Američki zvaničnici su privatno rekli da ne veruju da će Kina biti vojno spremna da u potpunosti zauzme Tajvan čak ni do 2027.
Za neke diplomate i naučnike sve veći značaj komisije naglašavaju kineske nuklearne snage, za koje se, prema procenama Pentagona, širi brzinom bržom od očekivane.
Očekuje se da će Kina tokom Sijevog sledećeg petogodišnjeg mandata imati do 700 nuklearnih bojevih glava koje se mogu isporučiti, a 1.000 do 2030. godine, prema najnovijem godišnjem izveštaju Pentagona o modernizaciji kineske vojske.
Očekuje se da će se više tog oružja držati u naprednoj fazi pripravnosti u modernizovanim silosima. Čini se da Kina sada upravlja „nuklearnom trijadom“, sposobnom da lansira rakete sa kopna, aviona i podmornica, navodi se u izveštaju.
Kristofer Tvomi, naučnik iz oblasti bezbednosti na američkoj mornaričkoj postdiplomskoj školi u Kaliforniji, rekao je da je važno obnoviti međunarodnu razmenu kako bi se bolje razumela nuklearna doktrina Pekinga u razvoju, uprkos sve većoj ulozi redovno sumnjivih komesara u komisiji.
„Novi CMC će imati važan glas o tome da li da angažuje SAD na obezbeđivanju stabilnosti u strateškoj nuklearnoj areni“, rekao je Tvomi. „Sumnja se da bi lideri sa političke strane snaga bili najsumnjiviji, dok bi više međunarodnih oficira moglo imati izvesnu svest o opasnostima spirala i nenamernih eskalacija“.
