PEKING – Retki ulični protesti koji su izbili u gradovima širom Kine tokom vikenda bili su referendum protiv politike nultog COVID-19 predsednika Si Đinpinga i najjači javni prkos tokom njegove političke karijere, rekli su kineski analitičari, prenosi Rojters.
Još od protesta na Trgu Tjenanmen 1989. toliko Kineza nije rizikovalo hapšenje i druge posledice da izađu na ulice zbog jednog jedinog pitanja.
„Tokom 10 godina Si Đinpinga na vlasti, ovo su najjavniji i najrasprostranjeniji prikazi besa građana protiv vladine politike“, rekao je Bejts Gil, stručnjak za Kinu iz Azijskog društva.
Nezadovoljstvo javnosti Sijevom politikom nultog COVID-19, izraženo na društvenim mrežama ili van mreže u vidu lepljenja postera na univerzitetima ili protestima, najveći je Sijin domaći izazov od protesta u Hong Kongu 2019. godine protiv zakona o ekstradiciji.
Si je preuzeo ličnu odgovornost za vođenje „rata“ protiv COVID-19, opravdao nulti COVID-19 potrebom da „ljudi stavi iznad svega“ i ubrojao svoju „ispravnu“ COVID politiku među svoja politička dostignuća kada je tražio treći presedan koji je razbio mandat na 20. kongresu Komunističke partije u oktobru.
Skoro tri godine nakon pandemije, Kina kaže da njena politika nije usmerena na to da u svakom trenutku ima nula slučajeva, već se umesto toga radi o „dinamičkom“ preduzimanju akcija kada slučajevi isplivaju na površinu.
Iako su protesti sramotni za Sija, oni nisu ni blizu da ga svrgnu, kažu analitičari, jer on ima punu kontrolu nad partijskom, vojskom, bezbednosnom i propagandnom mašinerijom.
Dok su neki demonstranti uzvikivali „Dole Si Đinping, dole Komunistička partija Kine“, većina drugih ljudi se samo brinula o otporu zatvaranju svojih stambenih naselja ili izuzeću od čestih testova na virus.
„Kada se ovi sopstveni interesi ispune, većina ljudi će se smiriti i krenuće dalje“, rekao je Čen Daojin, bivši vanredni profesor na Šangajskom univerzitetu političkih nauka i prava, sada komentator iz Čilea.
Studenti nisu bili visoko organizovani ili vođeni od strane centralne ličnosti, rekao je Čen. Protesti su održani u Pekingu, Šangaju, Vuhanu, Čengduu i Urumčiju.
U vreme protesta na Tjenanmenu i gušenja od strane kineskih vlasti, poslednje prilike da su demonstracije dovele do smene generalnog sekretara stranke, postojale su unutrašnje podele među najvišim partijskim liderima o tome kako da upravljaju krizom i kojim putem da krene Kina u budućnosti .
Nije slučaj sa Sijem. Sa Kongresom, Si je obnovio svoj mandat partijskog lidera i vojnog komandanta i postavio svoje saradnike na sve važne pozicije u partiji. Lideri koji su ranije iznosili suprotne stavove ili vladali na drugačiji način od njega bili su marginalizovani.
Iako je ovaj autoritarni aranžman omogućio Siju da bude moćniji, on takođe sadrži ranjivosti, što su razotkrili protesti, kažu analitičari.
„Okruživši se samo ljudima koji govore stvari koje voli da čuje, Si se zarobljava u eho komori, što ga je moglo navesti da potceni ili da ostane van kontakta s tim koliko su ljudi patili od njegove politike COVID-a“, rekao je Lens Gor, stručnjak za Kinu na Istočnoazijskom institutu u Singapuru.
Protesti uveličavaju ono što je za Sija bila sve veća nevolja: kako da se vrati od politike koja je u početku bila predmet ponosa, ali postaje sve veća obaveza.
Ako bi se podvrgnuo pritisku javnosti i smanjio broj COVID-a, izgledao bi slab, što bi moglo podstaći ljude da izađu na ulice u budućnosti kad god požele promene.
„Ako ga pusti, to bi značilo da je njegova prošla politika nultog-COVID-a potpuno propala i da će morati da preuzme odgovornost za to. Zbog toga gubi obraz“, rekao je Teng Biao, kineski aktivista za ljudska prava, advokat i naučnik.
Nije u Sijevom karakteru da popušta, kažu analitičari.
Si je istakao potrebu da se spreči „revolucija u boji“ ili antivladini protesti, poslednji put kada je govorio na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu u septembru. On je takođe u govoru iza zatvorenih vrata žalio da je sovjetska Komunistička partija propala jer niko nije bio „dovoljan čovek“ da odgovori izazovu.
Ako bi promenio kurs svoje politike COVID-19 pre nego što se Kina pripremi, to bi moglo dovesti do široko rasprostranjene bolesti, smrti i preopterećenog medicinskog sistema, posledica koje je teško progutati.
Ali ako drsko prođe pre nego što pronađe način da proglasi pobedu i odustane, rizikuje još više besa od sve zasićenijeg građanstva, dok ekonomski rast nestaje.
Si je pokušao da podesi politiku nultog COVID-19 izdavanjem „20 mera“ prošlog meseca, u pokušaju da standardizuje mere prevencije širom zemlje i učini ih prijatnijim za stanovnike i ekonomiju.
Ali kako se Si zvanično nije odrekao potrebe za suzbijanjem svih epidemija, mnoge lokalne vlasti i dalje greše na strani opreza i sprovode stroža karantena i pravila karantina nego što je predviđeno u „20 mera“.
„U ovoj fazi izgleda da nemaju pojma“, rekao je Vili Lam, viši saradnik Džejmstaun fondacije.
„S jedne strane, činilo se da su Si Đinping i njegova frakcija svemoćni. Ali u isto vreme, … vidimo potpuno odsustvo odgovora nove administracije.
