BRAZILIJA – Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva zauzeo je pristup šargarepe i štapa u uspostavljanju autoriteta nad brazilskim oružanim snagama i sažaljenju u kasarni za svog prethodnika posle nasilnih nemira u prestonici ovog meseca.
Lula je u subotu otpustio komandanta vojske jer nije poštovao naređenja svoje vlade da se demontira šatorski grad pristalica Bolsonara koji su tražili vojni udar i upali u vladine zgrade 8. januara, rekao je izvor iz vlade.
Lula je zamenio komandanta drugim vojnim generalom koji je nekoliko dana ranije viđen na snimku na društvenim mrežama kako harangira svojim vojnicima o potrebi poštovanja rezultata oktobarskih izbora na kojima je levičar Lula za dlaku pobedio krajnje desničarskog aktuelnog predsednika Žair Bolsonara.
U televizijskom intervjuu prošle nedelje, Lula je rekao da je ubeđen da su delovi oružanih snaga bili saučesnici u napadu na Braziliju, najgorem napadu na brazilska sedišta moći od kraja 21-godišnje vojne diktature 1985. godine.
„Mislio sam da je to početak državnog udara. Čak sam imao utisak da ljudi prate uputstva koja im je Bolsonaro dao već duže vreme“, rekao je Lula.
Lula je obećao da će privesti pravdi sve umešane, civilne ili vojne, kako je zahtevala njegova Radnička partija.
Ali na sastanku komandanata oružanih snaga u petak, Lula nije spomenuo napad, rekao je vladin zvaničnik koji je prisustvovao sastanku.
Umesto toga, on se fokusirao na resurse za koje vojska kaže da su joj potrebni za odbranu najveće nacije Latinske Amerike, dovodeći lidere industrije na sastanak kako bi razgovarali o investicijama u hardver i proizvodnju, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane.
Lulin fokus na industrijski razvoj i velikodušnu potrošnju kako bi pridobio skeptike u uniformama odjeknuo je u njegovom predsedništvu 2003-2010, ističući njegovu spremnost da gradi mostove sa vojnim mesingom čak i kada ga kolege levičari pozivaju da počisti kuću.
Strateški planovi oružanih snaga za modernizaciju svoje opreme uključivali su razvoj podmornice na nuklearni pogon ugovorenu sa francuskom Naval Group, podružnicom odbrambenog izvođača Thales (TCFP.PA).
Stručnjak za odbranu i bivši službenik Kongresa za spoljnu politiku Pepe Rezende rekao je da brazilska mornarica traži dodatne fregate izgrađene nemačkom tehnologijom u zajedničkom preduzeću ThissenKrup AG (TKAG.DE) i brazilske Embraer SA (EMBR3.SA).
Vazduhoplovstvo želi da kupi još 26 lovaca Gripen od Saab AB (SAABb.ST) koji će se proizvoditi u Brazilu putem transfera tehnologije, kao i sredstva za završetak razvoja krstareće rakete MTC-300, brazilske rakete Tomahavk sa dometom od 300 kilometara, to ima artiljerijsku verziju za vojsku, rekao je Rezende.
Vojska traži da kupi dronove i topove na automatski pogon. Iznad svega, želi da oklopna vozila zamene 50-godišnji Cascavel, i u pregovorima je sa italijanskim konzorcijumom Iveco-Oto Melara, koji je u 50% vlasništvu Leonarda (LDOF.MI), rekao je on.
Pitanje je da li će trošenje vojnog hardvera pomoći u suzbijanju pro-Bolsonarovog raspoloženja u oružanim snagama.
Lula je zamolio komandante da oslobode kasarne od politike, rekao je za Rojters izvor upućen u to pitanje.
Stručnjaci za odbranu i analitičari političkog rizika kažu da se to ne može učiniti preko noći nakon četiri godine u kojima su vojni oficiri stekli ugled i plate na državnim funkcijama pod Bolsonarom.
Demonstranti koji su tražili državni udar ispred vojnog štaba u Braziliji uključivali su porodice vojnih oficira sa državnim poslovima.
Oliver Stuenkel, iz istraživačkog centra Fondacije Getulio Vargas u Sao Paulu, rekao je za Rojters da je Lula morao da smeni komandanta vojske nakon medijskih izveštaja o njegovoj neposlušnosti, iz političke nužde, jer je suočen sa pritiskom javnosti da učini nešto u vezi sa pro-Bolsonarovim simpatijama u vojsci.
„Vlada nije voljna da učini više od toga da ukloni antidemokratske elemente iz vojske i krene za mnogim kosturima u ormanu oružanih snaga“, rekao je Stuenkel.
Brazilska vojna diktatura predala je vlast civilnoj vladi 1985. godine, ali pojedini oficiri nikada nisu izvedeni pred sud zbog kršenja ljudskih prava kao u Argentini i Čileu, tako da oružane snage i dalje smatraju da imaju pravo glasa u upravljanju zemljom, dodao je Stuenkel. Reformisanje ovog odnosa zahtevalo bi vreme i trud koji bi odvratili pažnju od Lulinog glavnog cilja smanjenja siromaštva i nejednakosti, rekao je on.
„Lula želi da ovo nestane što je pre moguće“, dodao je on. „Početak kažnjavanja pripadnika oružanih snaga za ono što se dogodilo možda je pravno ispravna stvar, ali bi politički otvorilo Pandorinu kutiju.
Ministar odbrane Hoze Musio, konzervativni političar čije je imenovanje naišlo na dobar prijem u oružanim snagama, pokušao je da odvrati Lulu od oštrih koraka koji se suprotstavljaju vojsci, rekao je Paulo Kramer, profesor Univerziteta u Braziliji koji proučava vojsku.
Ali nepoverenje u Lulinu radničku partiju postalo je ukorenjeno u vojnu silu koja je još uvek obučena u doktrinama nacionalne bezbednosti Hladnog rata, rekao je Andre Cezar iz konsultantske kuće Hold Assessoria Legislativa.
„Nemoguće je vratiti duha u bocu, jer će odnosi između vojske i levičarske vlade uvek biti zategnuti“, rekao je on.
