Amnesti internešenel saopštio je u petak da ostaje pri izveštaju u kojem je optužio Kijev da ugrožava civile postavljanjem svoje vojne imovine u škole i stambena naselja. Istraga je izazvala gnev ukrajinske vlade i predsednika Vladimira Zelenskog.
Nevladina organizacija „u potpunosti stoji iza našeg istraživanja“, rekla je njen generalni sekretar Agnes Kalamar novinskoj agenciji AFP u saopštenju poslatom e-poštom. Takođe je na Tviteru izjavila da njena organizacija stoji „uz sve žrtve. Nepristrasno“ i obrušila se na one koje je nazvala „mafijama i trolovima društvenih medija“ koji „napadaju“ istrage Amnestija.
Ranije je Zelenski optužio nevladinu organizaciju da prebacuje „odgovornost sa agresora na žrtvu“, misleći na Rusiju i Ukrajinu. Predsednik je naveo da se svaki izveštaj koji na „neki način“ izjednačava radnje „žrtve i agresora” ne može „tolerisati”.
U izveštaju, koji je objavljen u četvrtak, Kijev se optužuje za „očigledno kršenje međunarodnog humanitarnog prava“ jer je dokumentovano da je Ukrajina svoju vojsku postavljala blizu civilne infrastrukture, dovodeći na taj način živote civila u opasnost. Konkretno, nevladina organizacija je saopštila da je pronašla dokaze o trenutnim ili prethodnim vojnim aktivnostima u 22 od 29 škola koje je posetila u Ukrajini između aprila i jula.
Međutim, navodi se da ukrajinska nezakonita vojna upotreba civilnih objekata „ni na koji način ne opravdava neselektivne ruske napade“. Prema navodima nevladine organizacije, ukrajinske trupe nisu bile prisutne u nekim stambenim područjima za koje je procenila da su bile meta ruskih udara.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da je cilj nevladine organizacije da stvori „lažnu ravnotežu između zločinca i njegove žrtve“. Moskva je odgovorila na izveštaj rekavši da je u više navrata navela da ukrajinske trupe koriste civile kao „ljudi štit“, a nalazi Amnestija to samo potvrđuju.
