Skoro svi udari koje je tržište rada u SAD pretrpelo 2020. godine, kada je izbio COVID-19, bio je vezan za privremena otpuštanja koja su brzo ukinuta, navodi se u listu predstavljenom u subotu.
Prilagođeno ovim privremenim smenama, „tržište rada je ostalo iznenađujuće zategnuto tokom cele krize, uprkos dramatičnim gubicima radnih mesta“ i do proleća ove godine se oporavilo i vratilo u izuzetno teske uslove.
„Mislim da da smo hteli da vidimo promene velikih razmera, već bismo ih videli do ovog trenutka“, rekla je Lisa Kan, profesorka ekonomije na Univerzitetu u Ročesteru, koja je bila jedan od koautora.
Stopa nezaposlenosti u SAD je virtuelno porasla u 2020. Sa 3,5% u februaru te godine, porasla je na 14,7% u aprilu te godine, pre nego što je prošla kroz oporavak mnogo brži nego što se očekivalo, što je rezultiralo veoma niskim stopama nezaposlenosti — iznosio je 3,7% prošlog meseca — i veoma snažan nivo otvaranja radnih mesta.
Strahovanje da bi pandemija izazvala duboku i trajnu štetu ekonomiji izazvala je istorijski agresivnu kampanju podsticaja od strane vlade i Federalnih rezervi, pošto su izabrani zvaničnici i centralni bankari bili svesni da je slabiji politički odgovor na Veliku recesiju pre više od jedne decenije doveo do spor oporavak privrede.
Taj politički odgovor se sada smatra ključnim pokretačem u ogromnom porastu inflacije nakon najakutnije faze pandemije. Suočen sa najvišim nivoom inflacije u poslednjih četrdeset godina, Fed agresivno podiže svoju kratkoročnu ciljnu stopu kako bi pomogao u smanjenju cenovnih pritisaka. Kao deo tog napora, zvaničnici Fed-a priznaju da bi njihove akcije mogle da gurnu ekonomiju u recesiju i da će vrlo verovatno povećati stopu nezaposlenosti.
„Podizanjem stopa želimo da usporimo ekonomiju i dovedemo potražnju za radnom snagom u bolju ravnotežu sa ponudom. Namera nije značajan pad“, rekla je liderka Bostonskog Fed-a Suzan Kolins u petak u izjavi kojom je otvorena konferencija u njenoj banci. Kolins je bio optimista da postoji put ka stabilnosti cena koji podrazumeva samo skromno povećanje stope nezaposlenosti.
Lorens Samers, profesor Univerziteta Harvard i nekadašnji kandidat da vodi centralnu banku, obnovio je kritike na račun FED-a dok je raspravljao o novinama u subotu i rekao da je tačna ideja da je tržište rada samo privremeno narušeno pandemijom.
On je ponovio da su Fed i šira vlada pogrešili u pružanju ogromnih nivoa podsticaja i da je zato inflacija sada tako visoka.
S obzirom na ono što je vlada uradila, „teško je zamisliti kako je to moglo dovesti do bilo čega osim suštinske inflatorne situacije“, rekao je Samers.
