Američka mornarica je, potvrđujući Rojtersov izveštaj, rekla da krstarice Chancellorsville i Antietam izvode operaciju koja je u toku. Takve operacije obično traju osam do 12 sati da se završe i pomno ih prati kineska vojska.
Poslednjih godina američki ratni brodovi, a povremeno i oni iz savezničkih nacija kao što su Britanija i Kanada, rutinski su plovili kroz moreuz, izazivajući gnev Kine koja tvrdi da Tajvan protiv prigovora svoje demokratski izabrane vlade.
Pelosijevo putovanje na Tajvan početkom avgusta razbesnelo je Kinu koja je to videla kao pokušaj SAD da se meša u njene unutrašnje stvari. Kina je potom pokrenula vojne vežbe u blizini ostrva koje su se od tada nastavile.
„Ovi (američki) brodovi su prošli kroz koridor u moreuzu koji je izvan teritorijalnog mora bilo koje obalne države“, saopštila je američka mornarica.
Operacija pokazuje posvećenost Sjedinjenih Država slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku, a američka vojska leti, plovi i deluje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava, saopštila je mornarica.
Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da brodovi plove u pravcu juga i da njegove snage posmatraju, ali da je „situacija normalna“.
Uski Tajvanski moreuz bio je čest izvor vojnih tenzija otkako je poražena vlada Republike Kine pobegla na Tajvan 1949. nakon što je izgubila građanski rat sa komunistima, koji su osnovali Narodnu Republiku Kinu.
Pelosijevu posetu Tajvanu pratila je nedelju dana kasnije grupa od pet drugih američkih poslanika, a kineska vojska je odgovorila izvođenjem vežbi u blizini ostrva.
Senatorka Marša Blekburn, američka poslanica u odborima Senata za trgovinu i oružane snage, doputovala je u četvrtak na Tajvan u treću posetu američkog dostojanstvenika ovog meseca, prkoseći pritisku Kine da obustavi putovanja.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nastojala je da spreči napetost između Vašingtona i Pekinga da preraste u sukob, ponavljajući da su putovanja u Kongres rutinska.
Sjedinjene Države nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, ali su po zakonu obavezne da ostrvu obezbede sredstva za odbranu.
Kina nikada nije isključila upotrebu sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu.
Tajvan kaže da Narodna Republika Kina nikada nije vladala ostrvom i da nema pravo na njega i da samo 23 miliona ljudi Tajvana može odlučiti o svojoj budućnosti.
