Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Mekarti ugostio je u sredu tajvansku predsednicu Cai Ing-ven u Kaliforniji, postavši najviša američka ličnost koja se susrela sa tajvanskim liderom na tlu SAD u poslednjih nekoliko decenija i naglasio potrebu da se ubrza i poveća isporuka oružja Tajvanu suočeniom sa sve većim pretnjama iz Kine, piše Rojters.
Makarti – treći najviši zvaničnik u hijerarhiji rukovodstva SAD – i drugi republikanski i demokratski poslanici susreli su se sa Caijem u predsedničkoj biblioteci Ronalda Regana u dolini Simi, u Kaliforniji, uprkos pretnjama odmazde Kine, koja tvrdi da je Tajvan samostalni.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova brzo je osudio sastanak, optužujući Sjedinjene Države da su u dosluhu sa separatistima koji traže „nezavisnost Tajvana“ i rekavši da su već duže vreme kršile svoje obaveze u vezi sa ostrvom.
Cai je zahvalila američkom Kongresu što je stao uz Tajvan kada je demokratija bila ugrožena i rekla da je citirala bivšeg predsednika SAD Regana kada je rekla Makartiju i drugim republikanskim i demokratskim poslanicima da veruje da „da bismo sačuvali mir, moramo biti jaki“.
„Želela bih da dodam da smo jači kada smo zajedno“, rekla je ona stojeći rame uz rame sa Makartijem.
Sastanak je održan u trenutku kada su se američko-kineski odnosi pogoršali na, kako neki kažu, njihov najgori nivo otkako je Vašington prebacio diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine i sve veća zabrinutost zapadnih zvaničnika da bi Kina mogla da pokuša silom da zauzme Tajvan u narednom periodu. godine.
Kina je obećala da će staviti Tajvan pod svoju kontrolu, silom ako bude potrebno, i organizovala ratne igre oko ostrva prošlog avgusta nakon posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi.
U sredu je ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo da se grupa kineskih nosača aviona nalazi u vodama kod jugoistočne obale ostrva uoči sastanka između Caija i Makartija.
Iako Vašington nema zvanične odnose sa Tajvanom, on je po zakonu obavezan da obezbedi ostrvu sredstva za odbranu i pojačao je interakciju sa Tajpejem poslednjih godina kako se pritisak Pekinga na ostrvo povećavao.
Stojeći sa Caijem ispred plavo-belog aviona Boeing kojim je Regan leteo kao predsednik 1980-ih, Mekarti je nazvao prijateljstvo između naroda Tajvana i Amerike „stvarom od izuzetnog značaja za slobodni svet“.
Govoreći na kasnijoj konferenciji za novinare zajedno sa republikanskim i demokratskim poslanicima koji su učestvovali na sastanku sa Caijem, Mekarti je rekao da su razgovarali o tome kako da se ubrza isporuke oružja Tajvanu.
„Moramo da nastavimo sa prodajom oružja Tajvanu i obezbedimo da takva prodaja stigne na Tajvan veoma blagovremeno“, rekao je on, dodajući da veruje da postoji dvostranački sporazum o tome. „Drugo, moramo ojačati našu ekonomsku saradnju, posebno trgovinu i tehnologiju.
Demokratski kongresmen Pete Aguilar rekao je da se raduje još ovakvih sastanaka u budućnosti, dok je republikanac Majk Galager odgovorio na prigovore Kine rekavši:
„Ako propisno izabrani lider jednog od naših najvažnijih demokratskih partnera ne može da se sastane sa američkim liderima na američkom tlu, mi samo hranimo krokodila koji će nas na kraju pojesti.
Potom je Galager rekao novinarima da bi želeo da traži načine da rakete Harpun dopre do Tajvana ispred onih koje bi trebalo da odu u Saudijsku Arabiju.
Na konferenciji za novinare u Briselu, američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da nema ništa novo u Caijevim tranzitima i da su takva zaustavljanja „privatna“ i „nezvanična“.
„Peking ne bi trebalo da koristi tranzit kao izgovor da preduzme bilo kakve radnje da podiže tenzije, da dalje gura menjajući status kvo“, rekao je on.
Pristalice koje su mahale tajvanskim zastavama i protajvanskim i hongkonškim transparentima uzvikivale su „Jiaiou Taivan“ – što je ekvivalent „Go Taivan“ – ispred Reganove biblioteke. Mali avion je leteo iznad glave vukući propekinški transparent sa natpisom „Jedna Kina! Tajvan je deo Kine!“
Kina je u više navrata upozoravala na susret Makartija i Cai, koja je na njenoj prvoj stanici u SAD od 2019. godine, iako neki analitičari očekuju da će njena reakcija biti umerenija od one na Pelosijevu posetu Tajpeju.
U februaru je došlo do dramatičnog obaranja kineskog špijunskog balona koji je lebdio nad teritorijom SAD, a Ksu Ksueiuan, otpravnik poslova kineske ambasade u Vašingtonu, rekao je prošle sedmice da bi Mekartijev sastanak sa Cajem „mogao dovesti do još jedne ozbiljne konfrontacije u kinesko-američkim odnosima“.
Sastanak u Kaliforniji viđen je kao potencijalno manje provokativna alternativa Makartijevom posetu Tajvanu, nešto što je rekao da se nada.
Makarti je rekao da trenutno ne planira da ide na Tajvan, ali to ne znači da neće, a Kina nije mogla da mu kaže gde može da ide ili sa kim može da se sretne.
Kina tek treba da komentariše grupu nosača, čija se pojava takođe poklopila sa dolaskom u Peking francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Plovio je svojim nosačima u blizini Tajvana ranije iu slično osetljivim vremenima. U martu prošle godine, Šandong je plovio kroz Tajvanski moreuz nekoliko sati pre nego što su kineski i američki predsednici trebalo da razgovaraju.
