Nedostatak formula za bebe koji trenutno zahvata SAD počeo je tokom pandemije Covid-19. U 2021. godini, postojali su izveštaji da su se porodice širom zemlje mučile da pronađu ključne proizvode za bebe kao što su pelene, maramice i formula. Za nestašicu su uglavnom krivi problemi u lancu snabdevanja – međutim, neki stručnjaci su istakli da panična kupovina takođe pogoršava situaciju. Tokom pandemije, nije bilo iznenađenje što su ljudi pravili zalihe proizvoda koje su smatrali neophodnim.
Prema Datasembli, dobavljaču podataka o proizvodima u realnom vremenu, za prvih sedam meseci 2021. godine, procenti van zaliha su „bili relativno stabilni“ i fluktuirali su između 2% i 8%. Tada je situacija počela da se pogoršava i u januaru 2022. godine nedostatak formula za bebe dostigao je 23%.
U SAD postoje četiri kompanije koje imaju najveći tržišni udeo u industriji proizvodnje formula: Abbott Laboratories, Mead Johnson, Perrigo Compani PLC i Nestle Sa. Zemlja obično proizvodi 98% formule koju konzumira. Dakle, poremećaj koji je uticao na jednog od giganata postao je ključni faktor da nedostatak bude kritičan.
U februaru 2022. godine, Abbott – za koji se procenjuje da kontroliše preko 40% tržišta formula – pokrenuo je dobrovoljno povlačenje nekoliko proizvoda proizvedenih u Sturgisu, Mičigen. Prema američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA), četiri bebe su primljene u bolnicu nakon što su konzumirale formulu koja je potencijalno zaražena kronobakterom i proizvedena u dotičnom objektu. Dvoje beba je umrlo.
Prema FDA, bakterija kronobakter je posebno opasna za novorođenčad. Može izazvati sepsu ili meningitis i oštećenje creva. Abbott je izvestio da je kronobakter pronađen u područjima koja nisu u kontaktu sa proizvodima u objektu u Mičigenu.
„Verujemo da je naš dobrovoljni opoziv bio prava stvar. Nećemo rizikovati kada je u pitanju zdravlje dece“, napisao je izvršni direktor kompanije Abbott Robert Ford u tekstu za Vashington Post u maju. „Podaci prikupljeni tokom istrage, genetsko sekvenciranje, zadržani uzorci proizvoda i raspoloživi proizvod iz četiri žalbe nisu pronašli nikakvu vezu između naših proizvoda i četiri prijavljene bolesti kod dece. Međutim, istraga FDA je otkrila bakteriju u našoj biljci koju nećemo tolerisati.
Od aprila 2022. stopa neraspoloživosti formule za bebe dostigla je 31%. Za nedelju koja se završava 8. maja, procenat rasprodaje u celoj zemlji bio je 43%.
„Inflacija, nestašice u lancu snabdevanja i povlačenje proizvoda doneli su neviđenu volatilnost za formulu za bebe“, rekao je osnivač i izvršni direktor Datasembli-a Ben Rajh. „Očekujemo da ćemo nastaviti da vidimo da je kategorija formula za bebe dramatično pogođena ovim uslovima.
Američkoj vladi su bili potrebni meseci da shvati da je kriza ozbiljna. „Mislim da niko nije očekivao uticaj zatvaranja jednog objekta“, rekao je američki predsednik Džo Bajden tokom sastanka sa rukovodiocima pet kompanija za hranu za bebe početkom juna. „Kada smo saznali za obim i koliko je širok, sve smo pokrenuli. Bajden je takođe dodao da do aprila nije bio svestan razmera krize.
U maju, američki predsednik se pozvao na Zakon o odbrambenoj proizvodnji kako bi osigurao da proizvođači hrane za bebe imaju prioritetni pristup resursima koji su im potrebni. Takođe, vlada je pokrenula takozvanu „Operaciju Fli Formula“, naterajući Ministarstvo odbrane da uveze formulu iz inostranstva koristeći komercijalne avione. FDA je izdala uputstva koja navode „povećanu fleksibilnost u vezi sa uvozom određenih proizvoda za dojenčad“.
Međutim, sve ove mere su okarakterisane kao spore. Čak je i šef FDA Robert Kalif priznao, dok je svedočio pred podkomitetom Predstavničkog doma koji je istraživao nedostatak, da je odgovor njegove organizacije bio „prespor i da je bilo odluka koje su bile neoptimalne na tom putu“.
Što se tiče blagovremenog uvoza materijala, pokazalo se da problemi lanca snabdevanja stoje iza nekoliko nestašica sa kojima se SAD sada suočavaju. Istovremeno sa krizom formule za bebe, američkim kupcima nedostaju tamponi. Njujork tajms je izvestio da je Andre Šulten, glavni finansijski direktor Tampak proizvođača Procter & Gamble, rekao na nedavnom pozivu o zaradi da je bilo „skupo i veoma nestabilno“ nabavka sirovina kao što su pamuk i plastika.
Situacija sa deficitom formule za bebe uključivala je veoma opasan faktor. Jedna od opozvanih formula bila je EleCare – Abbottov specijalni hipoalergeni proizvod koji koriste bebe i deca sa teškim alergijama na hranu ili gastrointestinalnim poremećajima, kojima su potrebne formule na bazi aminokiselina. U Memfisu, dvoje dece je hospitalizovano jer njihove porodice nisu mogle da dobiju EleCare. U Južnoj Karolini, četiri bebe su primljene u bolnicu dok su roditelji pokušavali da ih hrane zamenama ili da naprave formulu kod kuće.
Krajem maja, vlasti su dozvolile Abbottu da pusti ograničene količine EleCare za decu kojoj je hitno potrebna medicinska pomoć. Pored toga, objekat u Sturgisu je ponovo otvoren 4. juna, a kompanija je obećala da će dati prednost proizvodnji EleCare-a.
Manje od dve nedelje kasnije, osramoćeni objekat je ponovo morao da bude zatvoren – ovog puta zbog poplava. „Abbott je zaustavio proizvodnju svoje specijalne formule EleCare koja je bila u toku kako bi se procenila šteta izazvana olujom i očistila i resanizirala postrojenje“, navodi se u saopštenju kompanije. „Obavestili smo FDA i sprovešćemo sveobuhvatno testiranje u saradnji sa nezavisnom trećom stranom kako bismo osigurali da je postrojenje bezbedno za nastavak proizvodnje. Ovo će verovatno odložiti proizvodnju i distribuciju novog proizvoda za nekoliko nedelja.
U junu je FDA otvorila još jednu istragu o smrti bebe, koja se dogodila u januaru. Prema izjavi agencije, koju citiraju mediji, žrtvi je data Abbottova formula za bebe.
Gotovo istovremeno sa privremenim ponovnim otvaranjem Abotove problematične fabrike, objavljeno je da je između 1. decembra 2021. i 3. marta 2022. FDA primila devet izveštaja o smrti među bebama koje su konzumirale formulu za dojenčad proizvedenu tamo. Ove informacije je dobila veb lokacija eFoodAlert u okviru liste od 128 pritužbi potrošača koju je dostavila FDA kao odgovor na zahtev Zakona o slobodi informacija. Prema izveštaju, dva od smrtnih slučajeva pominju salmonelu, bakteriju koja izaziva salmonelozu – bolest koju karakterišu groznica, dijareja i grčevi u stomaku. Oko 17 drugih pritužbi na bolest takođe je bilo povezano sa salmonelom, saopštio je eFoodAlert. „FDA nije odgovorila na zahtev eFoodAlert-a za komentar o tome šta je urađeno da se prati sedam izveštaja o smrti beba koji nisu uključivali kronobakter“, navodi se na veb lokaciji.
Uz zabrinutost, Vall Street Journal je objavio da se u februaru 2021. – godinu dana prije prekida – bivši zaposlenik Abbott-a požalio na niz problema u fabrici u Sturgisu, uključujući „neispravnu opremu kojoj je potrebna popravka i formula puštena bez adekvatnih dokaza da je bezbedno za konzumiranje“. Prema VSJ, žalba je podneta u okviru programa za zaštitu uzbunjivača Uprave za bezbednost i zdravlje na radu američkog Ministarstva rada. Portparol kompanije Abbott rekao je izdanju da je kompanija upoznata sa zabrinutošću, ali nije u stanju da potvrdi navode.
Posmatrajući razmere krize, može se zapitati: Zašto je američkim roditeljima ipak potrebna tolika formula za bebe? Američka akademija za pedijatriju preporučuje isključivo dojenje bebe oko šest meseci, i nastavite to da radite dok se komplementarna hrana uvodi godinu dana ili duže.
Međutim, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, pozivajući se na podatke iz 2017. godine, iako je većina novorođenčadi počela da doji (84,1%), samo 58,3% odojčadi je dojeno sa šest meseci. „Niska stopa dojenja doprinosi više od 3 milijarde dolara godišnje medicinskim troškovima za majku i dete u Sjedinjenim Državama“, kaže CDC. Podaci pokazuju da 60 odsto majki ne doji onoliko dugo koliko namerava. Prema CDC-u, ne radi se samo o zdravstvenim problemima. Među faktorima koji utiču na majke navodi se i nedostatak podrške porodice, poslodavaca ili bolničkog osoblja.
Dr Melissa Mialon, docent za istraživanje na Triniti Business School (Triniti College Dublin, Irska), sprovela je studiju o korporativnoj političkoj aktivnosti industrije hrane za bebe u SAD. Ona je za RT rekla da proizvođači hrane za bebe imaju uticaj na različitim društvenim nivoima, od političara do naučne zajednice.
„Na primer, Nestle je finansirao veliku studiju u SAD pod nazivom FITS (Feeding Infants and Toddlers Studi)“, ističe ona. Prema Nestleovoj veb stranici, FITS je zapravo „najveća studija unosa ishrane u Sjedinjenim Državama koja ispituje šta i kako bebe i mala deca jedu svaki dan“.
Dr Mialon, koji je konsultant za razne zdravstvene i potrošačke organizacije, uključujući i SZO, takođe kaže da se u SAD dosta formula za bebe nabavlja i distribuira uz pomoć vlasti. „Mnogi ljudi se oslanjaju na VIC program (Program specijalne dopunske ishrane za žene, odojčad i decu). To je državni program koji pomaže roditeljima da prehrane svoje porodice. Podržava dojenje, ali takođe pruža puno formule za dojenčad roditeljima. Dakle, za roditelje koji su siromašni, lako je odlučiti da uzmu formulu jer je plaća vlada. Dakle, kada vidite brend koji je pomogao ljudima, brend koji je odobrila vlada – počinjete da verujete da je dobar.“
U februaru je Svetska zdravstvena organizacija, zajedno sa Međunarodnim dečjim fondom Ujedinjenih nacija (UNICEF), objavila izveštaj u kojem se ističe koliko agresivno kompanije za hranu za bebe promovišu svoje proizvode među porodicama sa novorođenom decom. Ukupno 51% roditelja i trudnica koje su anketirale ove organizacije reklo je da su bili ciljani marketingom kompanija za mleko za formule. U Velikoj Britaniji, na primer, izloženost marketingu mlečne formule dostigla je 84% svih žena koje su učestvovale u istraživanju. Osim toga, više od jedne trećine svih ispitanih žena reklo je da im je zdravstveni radnik preporučio određenu marku formule.
„Stalni tok obmanjujućih marketinških poruka jača mitove o dojenju i majčinom mleku i podriva poverenje žena u njihovu sposobnost da uspešno doje. Ovi mitovi uključuju neophodnost formule u prvim danima nakon rođenja, neadekvatnost majčinog mleka za ishranu odojčadi, da specifični sastojci formule za odojčad dokazano poboljšavaju razvoj ili imunitet deteta, percepciju da formula održava odojčad sitom duže i da kvalitet majčinog mleka vremenom opada“, upozoravaju SZO i UNICEF.
Istraživanje se nije posebno fokusiralo na SAD. Međutim, njeni autori smatraju da njihovi zaključci pokazuju „najpotpuniju sliku do sada o iskustvima majki i zdravstvenih radnika o marketingu formule mleka“. Prema studiji, kompanije su čak igrale na strahove roditelja tokom pandemije Covid-19 kako bi povećale prodaju.
BK Potreba da društvo i vlade ukažu na neetičku prirodu marketinga mleka za adaptirano mleko mnogo široj publici, i da preduzmu odlučne mere da okončaju ovaj marketing i povećaju podršku majkama i porodicama, odavno je zakasnila. To će neizbežno uznemiriti stečene interese ove industrije vredne 55 milijardi dolara i akcionare i zainteresovane strane koji imaju koristi od povećanja prodaje.
SZO je krajem aprila izdala još jedan izveštaj o tom pitanju. Ovoga puta je bila posvećena digitalnim metodama koje kompanije koriste da dođu do svojih potencijalnih klijenata. Istraživači su analizirali četiri miliona postova na društvenim mrežama objavljenih između januara i juna 2021, koji su dosegli 2,47 milijardi ljudi i generisali više od 12 miliona lajkova, deljenja ili komentara. „Pomoću alata kao što su aplikacije, virtuelne grupe za podršku ili ‘bebi-klubovi’, plaćeni uticajni ljudi na društvenim mrežama, promocije i takmičenja i savetodavni forumi ili usluge, kompanije za proizvodnju mleka mogu da kupuju ili prikupljaju lične podatke i šalju personalizovane promocije novim trudnicama i majkama, “, zaključuje organizacija.
Prema rečima dr Olge Rudneve, člana medicinskog saveta Ruskog udruženja konsultanata za prirodno hranjenje, problem agresivnog marketinga je prilično globalan. Proizvođači formula za bebe koriste sve metode promocije, dok njihov profit raste „eksponencijalnom brzinom“.
„Sve mere usmerene na borbu protiv uticaja marketinga opisane su u „Međunarodnom kodeksu marketinga zamena za majčino mleko“ SZO, koji postoji od 80-ih. To je uobičajeno sredstvo koje naglašava potrebu za ograničavanjem reklamnih i marketinških metoda, ograničavanjem kontakata između kompanija i majki, uskraćivanjem besplatnih uzoraka lekarima ili majkama, itd.“, rekla je ona za RT.
„Ali ako pogledamo mapu koja pokazuje kako se kod primenjuje globalno, možemo primetiti da u SAD uopšte nisu usvojene metode.
Ni Rusija nije imuna na problem, ističe dr Rudneva. Ove godine, parlament zemlje je pokušao da u potpunosti zabrani reklamiranje formule za odojčad, ali je na kraju odlučio da zahteva da takvi oglasi sadrže informacije o prednostima dojenja.
Ako je potražnja za formulama za bebe tako velika, a nedostatak nikog ne utiče, šta možemo da uradimo? I dr Rudneva i dr Mialon kažu da je jedna od opcija stvaranje više banaka humanog mleka. Još jedan korak koji je hitno potreban je da se poboljša znanje lekara o dojenju.
„Svi žele da im bebe budu zdrave. Ne radi se o tome „Da li ste uspeli da dojite ili ne?“ Trebalo bi da štitimo zdravlje naših beba. Naši lekari bi trebalo da budu obučeni da nam pomognu da dojimo, industrije ne bi trebalo da budu u mogućnosti da plasiraju svoje proizvode na tržište i da budu tako blizu našim lekarima“, zaključuje dr Mialon. „Ne bi trebalo da postoji dogovor između majki: nije slučaj da neko nije uspeo. To je zbog sistema u kojem živimo.“
