Amazonska prašuma izgubila je područje veličine Nemačke i Francuske u kombinaciji sa krčenjem šuma za četiri decenije, što je izazvalo sušu i rekordne šumske požare širom Južne Amerike, rekli su stručnjaci u ponedeljak.
Najveća džungla na svetu, koja obuhvata devet zemalja, ključna je za borbu protiv klimatskih promena zbog svoje sposobnosti da apsorbuje ugljen-dioksid koji zagreva planetu iz atmosfere.
Međutim, istraživači kažu da je rekordna buja šumskih požara ove godine umesto toga oslobodila ogromne količine ugljen-dioksida nazad u atmosferu.
Različiti naučni izveštaji izneli su mračne veze između gubitka šuma i promene klime i razaranja koje može uslediti za ljude i divlje životinje.
Krčenje šuma, uglavnom u rudarske i poljoprivredne svrhe, dovelo je do gubitka 12,5 odsto biljnog pokrivača Amazona od 1985. do 2023. godine, prema RAISG-u, kolektivu istraživača i nevladinih organizacija.
To iznosi 88 miliona hektara (880.000 kvadratnih kilometara, 339.773 kvadratnih milja) šumskog pokrivača izgubljenog širom Brazila, Bolivije, Perua, Ekvadora, Kolumbije, Venecuele, Gvajane, Surinama i Francuske Gvajane.
„Veliki broj ekosistema je nestao da bi ustupio mesto ogromnim prostranstvima pašnjaka, polja soje ili drugih monokultura, ili su pretvoreni u kratere za iskopavanje zlata“, rekli su stručnjaci RAISG-a.
„Sa gubitkom šume, emitujemo više ugljenika u atmosferu i to narušava ceo ekosistem koji reguliše klimu i hidrološki ciklus, jasno utičući na temperature“, Sandra Rio Kaseres, iz Instituta za opšte dobro—peruanske asocijacije to je doprinelo studiji – rekao je AFP-u.
Ona veruje da je gubitak vegetacije u Amazonu direktno povezan sa teškom sušom i šumskim požarima koji pogađaju nekoliko južnoameričkih zemalja.
Kopernikova služba za praćenje atmosfere saopštila je u ponedeljak da su požari u močvarama Amazona i Pantanala najgori u skoro dve decenije.
Mreža naučnika Vorld Veather Attribution saopštila je u nedelju da klimatske promene povećavaju rizik i ozbiljnost požara u Amazoniji i Pantanalu, koji ispuštaju „ogromne količine“ ugljen-dioksida u atmosferu.
„Beskrajna toplota se kombinuje sa malim padavinama da bi ove dragocene ekosisteme pretvorila u veoma zapaljive kutije za sirenje“, rekla je Kler Barns, istraživač sa Imperijal koledža u Londonu.
„Sve dok svet sagoreva fosilna goriva, rizik od razornih šumskih požara nastaviće da raste u Amazonu i Pantanalu“, dodala je ona.
Suša je stavila neke reke Amazona na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija, ugrožavajući način života oko 47 miliona ljudi koji žive na njihovim obalama.
Zbog sušnog perioda požari su izbili kontroli u Brazilu, Ekvadoru, Kolumbiji, Boliviji, Argentini, Paragvaju i Peruu.
Ekvador, koji zavisi od hidroelektrane, suočava se sa ozbiljnom nestašicom energije zbog svoje najveće suše u poslednjih šest decenija, a sproveo je neprekidne isključenje struje i stavio 20 od 24 provincije u stanje uzbune.
U Brazilu su guste oblake dima zamaglile velike gradove kao što su Brazilija, Rio de Žaneiro i Sao Paulo, a isparenja su se povremeno širila preko granice do Argentine i Urugvaja.
„Lideri Južne Amerike moraju, više nego ikad, da preduzmu hitne mere kako bi sprečili klimatsku katastrofu koja bi mogla da ima nepovratne posledice po čovečanstvo i planetu“, saopštila je u ponedeljak Amnesti internešenel.
U otvorenom pismu sedam latinoameričkih nacija, nevladina organizacija je pozvala vlasti da učine više da napuste fosilna goriva i transformišu model industrijske poljoprivrede, kao i da zaštite teritorije autohtonih naroda i zaštitnika životne sredine.
Amnesti je istakao da dok su neke zemlje poput Brazila — gde je krčenje šuma usporilo — preduzele mere da se suoče sa paljenjem šuma, mnoge druge nisu uspele.
Za vreme argentinskog predsednika Havijera Mileija koji je smanjio budžet, došlo je do „drastičnog smanjenja“ budžeta za životnu sredinu. Masovno smanjenje osoblja u zemlji takođe je otežalo službu u nacionalnim parkovima.