Dve zemlje su se 2009. složile da razgraniče epikontinentalni pojas u vodama između njih, ali je tadašnji opozicioni premijer Edi Rama izneo stvar pred Ustavni sud.
On je tvrdio da je prema sporazumu Grčka dobila oko 225 kvadratnih kilometara albanskih voda. Sud se složio i odnosi između Atine i Tirane su se pogoršali. Pitanje je ostalo nerešeno otkako je Rama došao na vlast 2013. godine, a u oktobru 2021. najavljeno je da će slučaj biti prosleđen međunarodnom sudu.
Rama je rekao da nije postignut konsenzus i da će stvar biti proslijeđena Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
„To je pravni proces, postoji skup pravila, postoji set procedura, a mi ćemo pratiti procedure od početka do kraja, jer moramo da iznesemo svoju poziciju veoma jasno, moramo da jasno izrazimo svoje namere u ovaj proces. Nemamo konsenzus između strana“, rekao je Rama.
Godine 2011. u diplomatskim depešama iz SAD-a procurila je tvrdnja da Grčka ucenjuje Albaniju da prihvati nepovoljan sporazum koristeći pravo veta Atine na proširenje EU. Grčka je javno iznela slične pretpostavke u vezi sa nerešenim pitanjem repatrijacije Albanaca proteranih iz grčkog regiona Epir na kraju Drugog svetskog rata.
