Afrički lideri će od ruskog predsednika Vladimira Putina tražiti konkretna obećanja o snabdevanju žitom na samitu koji počinje u četvrtak, a neki će verovatno tražiti i jasnoću i uveravanja o budućnosti Vagnerovih plaćenika na kontinentu, preneo je Rojters.
Skup u Sankt Peterburgu održaće se 10 dana nakon što je Putin odustao od sporazuma o Crnom moru koji je Ukrajini – poput Rusije, velikog izvoznika žitarica – omogućio da isporučuje hranu iz svojih južnih luka uprkos 17-mesečnom sukobu.
Fjučersi na pšenicu u Čikagu, referentni pokazatelj globalnih cena, porasli su za oko 20% otkako je Rusija okončala sporazum 17. jula. Oni su sada na najvišim nivoima od februara, iako su znatno ispod svojih vrhova iz 2022. godine.
Putin je u članku pre samita na sajtu Kremlja napisao da su aranžman „besramno” iskoristile američke i evropske trgovačke firme i da je manje od 3% isporučenog žita stiglo do najsiromašnijih zemalja – ignorišući širi efekat sporazuma u snižavajući cene širom sveta.
Mvemba Dizolele, direktor Afričkog programa u Vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da će nesigurnost hrane biti glavno pitanje za Afrikance.
„Cene su upravo porasle u mnogim od ovih zemalja. Dakle, ako ste bilo koji afrički lider tamo, to je poslednja stvar koju želite… To je apsolutno važno pitanje nacionalne bezbednosti za mnoge od ovih afričkih zemalja“, on rekao.
Putin kaže da Rusija ove godine očekuje rekordnu žetvu i da je spremna da popuni prazninu za afričke zemlje snabdevanjem žitarica i komercijalno i besplatno.
Rusija ima nešto više od 3 miliona tona žita na raspolaganju u državnom interventnom fondu, ali ruski i strani analitičari kažu da očekuju da će samo simbolične količine biti raspršene besplatno kao pomoć.
„Mislim da bi trebalo mnogo više da sagledamo (komercijalne) isporuke žita koje će Rusija izvoziti direktno u afričke zemlje i da li Rusija može da dobije trećeg posrednika poput Turske ili Katara da im pomogne u tome“, rekao je Samjuel Ramani, analitičar londonskog think-tanka RUSI i autor knjige „Rusija u Africi“.
Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova rekao je da Moskva predlaže logističke koridore i „čvorišta“ za isporuku hrane, đubriva i drugih proizvoda, ali nije izneo detalje ili vreme. Rusija već izvozi rekordne količine pšenice, ali kaže da je njena sposobnost da je prodaje na međunarodnom nivou ometana zapadnim sankcijama koje utiču na bankarstvo i osiguranje.
Za Putina, koji je spriječen da putuje u mnoge zemlje zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog deportacije ukrajinske djece u Rusiju, događaj je šansa da zadrži centralno mjesto pred liderima sa cijelog kontinenta.
Rusija kaže da će učestvovati 49 afričkih delegacija, ali samo 17 šefova država – što je znatno manje od 45 koji su prisustvovali poslednjem takvom događaju 2019. Ona optužuje Zapad da pokušava da sabotira događaj odvraćajući lidere da dođu.
U nedelji samita, Sjedinjene Države su poslale visokog zvaničnika Trezora da poseti Keniju i Somaliju, a ukrajinski ministar spoljnih poslova pravi svoju treću ratnu turneju po Africi. Zapad optužuje Moskvu za „oružavanje“ žitarica, ukazujući na povlačenje Rusije iz sporazuma o Crnom moru i njeno naknadno bombardovanje ukrajinskih luka i skladišta hrane.
Afričke države su se većinom uzdržale od kritikovanja Rusije zbog sporazuma o žitu, u skladu sa svojim odbijanjem od početka rata da osude invaziju Moskve.
Neki su imali jake veze sa Moskvom još od Hladnog rata; mnogi su naklonjeni Putinovoj ideji da se suprotstavi dominaciji SAD u novom „multipolarnom“ svetskom poretku.
„Ako ste afrička zemlja, da li želite da ovaj tip (Putin) bude potpuno, apsolutno izolovan?“ Dizolele je rekao, napominjući da je Rusija podržavala afričke zemlje u UN, imala sporazume o odbrani i bezbednosti sa nekima od njih i davala stipendije njihovim studentima.
Očekuje se da će iza kulisa neke zemlje tražiti više informacija od Putina o budućnosti Vagnerove plaćeničke grupe nakon što je prošlog meseca pokrenula kratkotrajnu pobunu u Rusiji.
Vagner obezbeđuje bezbednosni mišić za vlade u Centralnoafričkoj Republici i Maliju. Sjedinjene Države su ove nedelje uvele sankcije trojici zvaničnika Malija, uključujući ministra odbrane, optužujući ih da su učinili svoj narod ranjivim na Vagnerove „destabilizujuće aktivnosti i kršenje ljudskih prava“, dok im pomažu da finansiraju svoje operacije u Ukrajini.
U maju je vojni vođa Burkine Faso odbacio optužbu predsednika susedne Gane da je i ona angažovala ruske plaćenike.
Rusija kaže da će se dalje razgovarati o afričkoj mirovnoj inicijativi za Ukrajinu, a portparol južnoafričkog predsednika Sirila Ramafoze rekao je da će fokus biti na „merama izgradnje poverenja koje će zaraćene strane postaviti na put mira“.
Ali Putinov odgovor, kada su mu Ramafosa i drugi afrički lideri predstavili predlog prošlog meseca, bio je da ponovi poznatu listu optužbi protiv Ukrajine i Zapada. Ukrajina je rekla da bi sadašnji prekid vatre samo zamrznuo ruske teritorijalne dobitke i dao bi Putinovim snagama prostora da se pregrupišu.
„Afrički mirovni plan, mislim, će se boriti da dobije snagu“, rekao je Ramani. „Ovo zaista nije starter za obe strane.“
