Afrički lideri su u četvrtak radili na odgovoru oficirima u Gabonu koji su zbacili predsednika Alija Bonga i postavili generala za šefa države, najnovijeg u talasu puča u zapadnoj i centralnoj Africi koji su regionalne sile nisu uspeli da preokrenu, piše Rojters.
Preuzimanjem se okončava skoro šest decenija na vlasti dinastije porodice Bongo i stvara se nova zagonetka za region koji se borio da se izbori sa osam puča od 2020. Nedavno izabrani predsednik Nigerije nazvao je to „zarazom autokratije“.
Politički blok Centralne Afrike, Ekonomska zajednica centralnoafričkih država (ECCAS), osudio je puč u saopštenju, rekavši da planira „skori“ sastanak šefova država kako bi se utvrdilo kako će odgovoriti. Nije dao datum.
Savet za mir i bezbednost Afričke unije sastaće se u četvrtak da razgovara o puču, rekao je portparol predsedavajućeg Komisije Afričke unije.
Nigerijski predsednik Bola Tinubu, koji je položio zakletvu u maju, a sada predsedava zapadnoafričkim blokom EKOVAS, rekao je u sredu da blisko sarađuje sa drugim afričkim liderima na obuzdavanju, kako je rekao, „zaraze autokratije“ koja se širi Afrikom.
Visoki oficiri u Gabonu objavili su svoj državni udar pre zore u sredu, ubrzo nakon što je izborno telo proglasilo da je Bongo lako osvojio treći mandat nakon glasanja u subotu.
Kasnije u sredu, pojavio se snimak Bonga koji je zatočen u svojoj rezidenciji, tražeći pomoć od međunarodnih saveznika, ali očigledno nesvestan šta se dešava oko njega. Oficiri su takođe saopštili da je general Bris Oligui Nguema, bivši šef predsedničke garde, izabran za šefa države.
Događaji prate udare u protekle četiri godine u Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru, brišući demokratske dobitke od 1990-ih i izazivajući zabrinutost među stranim silama sa regionalnim strateškim interesima. Državni udari su takođe pokazali ograničenu moć afričkih sila kada vojska preuzme vlast.
ECOVAS je zapretio vojnom intervencijom u Nigeru nakon državnog udara 26. jula i uveo sankcije, ali hunta nije odustala. Vojni lideri na drugim mestima takođe su se odupirali međunarodnom pritisku, kao na primer u Maliju. Uspeli su da se održe na vlasti, a neki su čak dobili i podršku naroda.
Stotine ljudi izašlo je na ulice glavnog grada Librevila da proslavi državni udar u Gabonu u sredu. Grad je u četvrtak bio mirniji jer su se ljudi vratili na posao, iako su glavne raskrsnice i prolaze čuvale snage bezbednosti.
Bongova popularnost je oslabila zbog tvrdnji o korupciji, lažnih izbora i neuspeha da se više od nafte i rudnog bogatstva Gabona potroši na siromašne u zemlji. On je preuzeo vlast 2009. godine nakon smrti svog oca Omara, koji je vladao od 1967. godine.
Afrička unija, bivša kolonijalna sila Francuska, Sjedinjene Države, Kanada i Britanija izrazile su zabrinutost zbog puča. Ali nisu uputili direktne pozive za vraćanje Bonga.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da su izbori bili puni neregularnosti i dodao da je EU odbacila preuzimanje vlasti nasilno.
„Izazovi sa kojima se suočava Gabon moraju biti rešeni u skladu sa principima vladavine prava, ustavnog poretka i demokratije“, rekao je on.
Nedostatak međunarodnih posmatrača, obustava nekih stranih emisija i odluka vlasti da prekinu internet servis i uvedu noćni policijski čas nakon ankete izazvali su zabrinutost u pogledu transparentnosti glasanja.