Afričke zemlje opterećene dugom i razorene gubicima i štetama od vremenskih nepogoda poput ciklona, suše i ekstremnih temperatura složile su se da razmotre zamenu duga za ulaganja u klimatske akcije na sastanku ministara finansija u etiopskoj prestonici, piše AP.
Opcija „zamena duga za klimu“ je ekonomski alat koji omogućava smanjenje duga zemlje u zamenu za obaveze oko zelenih investicija. To je bio jedan od nekoliko alternativnih modela zelenog finansiranja o kojima se raspravljalo na tekućoj konferenciji za ministre finansija i ekonomije Ujedinjenih nacija, za koje pristalice kažu da bi povećao sredstva za prilagođavanje klimatskim štetnostima, zaštitu prirode i finansiranje lokalnih zajednica.
Dolazi u trenutku kada se mnoge afričke nacije bore sa efektima skupih događaja izazvanih klimatskim promenama, poput tekuće suše u istočnoj Africi koja je ubila hiljade i desetkovala sredstva za život koja se oslanjala na poljoprivredu koja se hrani kišom i posledice razornog ciklona Freddi na jugu koji je ostavio stotine mrtvih i hiljade drugih raseljenih.
Egipatski ministar finansija Mohamed Maait rekao je da je njegova zemlja jedna od mnogih koje sada moraju da dodaju velike klimatske troškove u budžete preopterećene spoljnim dugom — koji u nekim slučajevima zauzima do 17 odsto potrošnje zemalja — i drugim osnovnim potrebama.
„Ono što se svakog dana i svakog sata pitam je odakle mi novac da zaštitim naše ljude od klimatskih ekstrema“, rekao je Maait, dodajući da je pozajmljivanje često bila jedina opcija za neke nacije.
Ipak, „mnoge zemlje jednostavno ne mogu da pristupe međunarodnim finansijskim tržištima zbog rastućih kamatnih stopa“, rekla je Hanan Morsi, glavni ekonomista Ekonomske komisije UN za Afriku na okruglom stolu u ponedeljak uveče. Morsi je dodao da su investicije privatnog sektora u finansiranje klimatskih promena niže u Africi nego u bilo kom drugom delu sveta.
Ministri su takođe razgovarali o obveznicama koje bi pomogle u povećanju privatnih finansijskih tokova, kao i o modelima „mešovitog finansiranja“ koji bi kombinovali razvojne fondove i privatni kapital kao potencijalna rešenja za finansiranje klimatskih promena.
Interesovanje za zeleno finansiranje raste, zajedno sa kritikama da trenutni mehanizmi ne funkcionišu za zemlje koje su opustošene klimatskim ekstremima, ali su malo doprinele emisijama koje zagrevaju planetu u atmosferi.
Međunarodni monetarni fond je 2022. godine uspostavio lonac za klimatske zajmove od 50 milijardi dolara kako bi pomogao zemljama sa niskim i srednjim prihodima da pristupe pristupačnim i dugoročnim finansiranjima kako bi odgovorili na šokove povezane sa klimatskim promenama. Ruanda je postala prva afrička država koja je dobila zajam od 319 miliona dolara.
Ali još jedan lonac od 50 milijardi dolara koji je obećala Svetska banka šalje samo oko 5% svojih sredstava u deset klimatski najugroženijih zemalja, prema nedavnoj studiji Centra za globalni razvoj. Četiri od deset identifikovanih nacija – Mali, Niger, Sudan i Liberija – bile su u Africi.
Okrugli sto ministara se poklopio sa sastankom odbora Zelenog klimatskog fonda, grupe u okviru klimatske agencije Ujedinjenih nacija koja finansijski podržava nacije da se prilagode ili obuzdaju klimatske promene. U ponedeljak je fond odobrio 580 miliona dolara za novo finansiranje klime za zemlje u razvoju.
