Afrička migracija u Evropu porasla je 2023.

Afrička migracija u Evropu porasla je 2023.

Evropa je i dalje izložena tekućem protoku migranata na svojim granicama uprkos merama osmišljenim da ga ublaže, navodi se u izveštaju francuske publikacije Mond u utorak nakon što su podaci pokazali da se trend rasta ilegalne migracije na kontinent nastavio prošle godine.

Pozivajući se na podatke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), publikacija je navela da je oko 266.940 migranata i izbeglica stiglo u Evropu 2023. U izveštaju se dodaje da je oko 97% njih došlo morskim putem, a da su mnogi stigli u zemlje južne Evrope, kao npr. Španija, Italija, Grčka, Malta i Kipar.

Porast migracije predstavlja povećanje od 67% u odnosu na 2022. i najveći je od migracione krize na kontinentu 2015. (373.652 dolaska) i 2016. (1,03 miliona dolazaka).

Porast dolazi uprkos naporima politike Evropske unije (EU), koja je nastojala da spreče migrante da uđu na njenu teritoriju eksternalizacijom – ili „outsourcingom“ – graničnim kontrolama zemljama koje nisu članice EU.

„Glavni izvor“ porasta broja migranata iz 2023. godine je region Sfaks u Tunisu na severnoafričkoj obali, navodi Le Monde, pri čemu Tunis čini oko dve trećine svih migranata koji su stigli u Italiju prošle godine, što je podstaklo tenzije između Tunisa, Brisela, i Rim.

Državljani Tunisa čine manje od 10% onih koji odlaze iz severnoafričke zemlje u Evropu – pri čemu većina dolazi iz zapadnoafričkih zemalja, uključujući Gvineju, Mali i Kamerun. Mnogi od njih stigli su u Tunis nakon što nisu uspeli da napuste Afriku iz Alžira ili Libije, navodi se u izveštaju Monda.

Italijanski premijer Đorđa Meloni pozvao je na veću solidarnost evropskih partnera zbog statusa zemlje kao primarne ulazne tačke za ilegalne migrante. Zakonodavstvo osmišljeno da stvori održiviji proces azila i razjasni odgovornosti zemalja u vezi sa prihvatanjem imigranata usaglašeno je između Evropskog parlamenta i Saveta u decembru – više od tri godine nakon što je prvi put predloženo.

Migracioni tok sa obala Tunisa ka Evropi doveo je do diplomatskih sporova između Tunisa i Brisela. Predsednik Tunisa Kais Saied je, kao odgovor na zahteve Evropske unije (EU) da bolje prati migracioni tok svoje zemlje u zamenu za finansijsku pomoć, rekao da ta severnoafrička zemlja „ne može biti granična straža [za] Evropu“.

Saied je, međutim, osudio „horde ilegalnih imigranata“ koji pokušavaju da iskoriste zemlju kao izlaznu tačku, tvrdeći da nastoje da promene „demografski sastav Tunisa“. To je dovelo do porasta nasilja nad Subsaharcima koji žive u Tunisu, navodi Mond, što zauzvrat izaziva dalje pokušaje migracije u Evropu.

Mond je takođe primetio da bi 2024. godine verovatno mogao da bude još veći talas migracija u Evropu iz Afrike, posebno iz Nigera, nakon državnog udara u julu 2023. UNHCR je u septembru saopštio da je od tog meseca više od 2.500 ljudi evidentirano kao mrtvi ili nestali u pokušajima da pređu Mediteran u Evropu 2023. godine.