[AI GPT] [AP] 87 i skuban, papa Franja u Aziji je van standarda i podseća svet da još uvek može da privuče gomilu

DILI, Istočni Timor (AP) — Bilo je to najudaljenije putovanje njegovog pontifikata i jedno od najdužih papskih putovanja ikada u pogledu dana na putu i ​​pređene udaljenosti. Ali papa Franja, star 87 godina, klecao zbog loših kolena i savijen od išijasa, izgledalo je kao da provodi vreme svog života.

Pošto se polovina stanovništva Istočnog Timora okupila u primorskom parku, Franjo nije mogao a da ih ne obraduje konačnom laku noć i tromim petljama u svom papamobilu, dugo nakon što je sunce zašlo i polje bilo osvetljeno ekranima mobilnih telefona.

Bilo je kasno, vrućina i vlaga pretvorili su park Tasitolu u neku vrstu saune, a većina novinara se već vratila u svoj klimatizovan hotel da gleda misu na TV-u. Ali tu je bio Francis, prkoseći sumnjama koji su se pitali da li može, hoće ili treba da napravi tako naporan put u Aziju s obzirom na sve što bi moglo poći naopako.

„Koliko dece imaš!“ Franja se začudio gomili od 600.000 ljudi, što je predstavljalo najveći odziv ikada na papski događaj u odnosu na broj stanovnika. „Narod koji svoju decu uči da se smeje je narod koji ima budućnost.

Činilo se da je trenutak poslužio kao dokaz da, uprkos svojim godinama, bolestima i sedam sati džet laga, papa Franja još uvek može da papa, i dalje voli da papa i ima to u sebi da papa kao nekada na početku svog pontifikata.

To nikada nije istinitije nego kada je u svom elementu: na periferiji sveta, među ljudima zaboravljenim od velikih sila, gde može da odstupi od scenarija da odgovori na duh trenutka.

I to je svakako bio slučaj na njegovom 11-dnevnom putovanju kroz Indoneziju, Papuu Novu Gvineju, Istočni Timor i Singapur, tokom kojeg je samo avionom prešao skoro 33.000 kilometara (20.505 milja). Bilo je to putovanje koje je prvobitno planirao da ode 2020. godine, ali je COVID-19 intervenisao.

Četiri godine i nekoliko hospitalizacija kasnije (zbog crevnih i plućnih problema), Francis je to konačno uspeo. Činilo se da uživa da izađe iz Vatikana i da se udalji od teške situacije Svete stolice nakon što je bio zatvoren tokom cele godine, uglavnom se borio sa dugim napadom bronhitisa.

Franjo ima tendenciju da se okuplja tokom inostranih putovanja, iako se obično drži scenarija kada je na protokolarnim sastancima sa šefovima država, poslušno držeći govore koje su unapred napisale vatikanske diplomate.

Ali kada se sastaje sa mladim ljudima ili lokalnim sveštenicima i monahinjama, teži da pokaže svoje pravo lice. On će odbaciti svoje pripremljene primedbe i govoriti otvoreno, često se upuštajući u zezanje sa vernicima kako bi se uverio da je njegova poruka zapela.

To oduševljava publiku, teroriše svoje prevodioce i komplikuje posao novinarima, ali uvek znate da Fransis uživa i oseća se punim energije kada postane skitnica. I mnogo puta je bio skitnica u Aziji – i na konferenciji za novinare tokom leta kada se vraćao u Rim, tokom koje je pozvao američke katolike da glasaju za koga misle da je „manje zlo“ za predsednika.

Franjo je započeo u Indoneziji, verovatno najdelikatnijim odredištem na njegovom putu, s obzirom da je zemlja dom najveće muslimanske populacije na svetu. Vatikanu bi bilo mrsko da kaže ili uradi bilo šta što bi moglo da izazove uvredu.

Pa ipak, od svog prvog susreta sa predsednikom Džokom Vidodom, Fransis se pojavio u žestokom raspoloženju, hvaleći relativno visok natalitet u Indoneziji, ali žaleći da na Zapadu „neki više vole mačku ili malog psa“.

Francis je često pravio istu demografsku šalu kod kuće u Italiji, koja ima jednu od najnižih stopa nataliteta na svetu. Ali putovanje visokog profila značilo je da se njegov zaštitni znak sarkazam pojačao. Američki komentatori su odmah pretpostavili da je Fransis ušao u debatu o „damama mačaka bez dece“ koja je uznemirila američku politiku, ali nije bilo naznaka da je imao na umu Džej Di Vensa.

Čak i u najdelikatnijem trenutku u Džakarti, u najvećoj džamiji jugoistočne Azije, Franjo je bacio protokol u stranu i poljubio ruku velikog imama i prineo mu je u obraz u znak zahvalnosti.

U Papui Novoj Gvineji, Fransis je bio slično uzbuđen nakon što je posetio udaljenu ispostavu u džungli do koje mu se činilo nemoguće da stigne: Aerodrom u Vanimou, sa 11.000 stanovnika, nema lift za invalidska kolica koji Francis sada treba da dobije u avionima i van njih, a dovođenje jednog samo za njega nije dolazilo u obzir.

Tvrdoglavi papa, koji je zaista, zaista želeo da ode u Vanimo, na kraju se otkotrljao na i sa zadnje rampe teretnog aviona C-130 koji je Australija ponudila da ga nabavi, i metričku tonu lekova i drugih zaliha koje je doneo sa sobom nego, u grad.

Uprkos značajnim bezbednosnim zabrinutostima zbog ulaska u region razdiran plemenskim rivalstvom, činilo se da Fransis uživa u poseti džungli, možda zato što se osećao kao kod kuće. Desetak argentinskih sveštenika misionara i monahinja već godinama živi u Vanimou sa lokalnom zajednicom i pozivaju ga da dođe. Jednostavnu pozornicu ispred crkve ukrasili su statuom argentinske voljene Bogorodice od Lujana, kojoj je Franja posebno odan, a čekala ga je i tikva mate, argentinski čaj.

U Istočnom Timoru Franja je morao da pregovara o možda najosetljivijem pitanju koje je zamaglilo posetu: slučaju biskupa Karlosa Ksimenesa Bela, poštovanog nacionalnog heroja koji je dobio Nobelovu nagradu za mir za svoju nenasilnu kampanju za nezavisnost. Vatikan je 2022. godine otkrio da je sankcionisao Belu, koji sada živi u Portugalu, zbog seksualnog zlostavljanja mladih dečaka i naredio mu da prekine kontakt sa Istočnim Timorom.

Francis nije pomenuo Bela po imenu i nije se sastao sa njegovim žrtvama, ali je ponovo potvrdio potrebu da se deca zaštite od „zlostavljanja“. Belovo ime se nije pominjalo ni u jednom zvaničnom govoru tokom posete u kojoj su se više puta evocirali traumatična istorija Istočnog Timora i borba za nezavisnost.

U Singapuru, svojoj poslednjoj stanici, Fransis je još jednom odbacio svoje primedbe kada je stigao na poslednji događaj, sastanak singapurske omladine u petak ujutro.

„To je govor koji sam pripremio“, rekao je, pokazujući na svoj govor, a zatim krenuo u spontani razgovor sa mladima o potrebi da imaju hrabrosti i da rizikuju.

„Šta je još gore: pogrešiti jer idem određenim putem, ili ne pogrešiti i ostati kod kuće?“ upitao ih je.

Odgovorio je na sopstveno pitanje, odgovorom koji bi mogao da objasni njegovu sopstvenu rizičnu odluku da uopšte krene na putovanje po Aziji.

„Mlada osoba koja ne rizikuje, koja se plaši da ne pogreši, je stara osoba“, rekao je 87-godišnji papa.

„Nadam se da ćete svi napredovati“, rekao je. „Ne vraćajte se. ne vraćaj se. Rizikuj.”

Izveštavanje o religiji Associated Press dobija podršku kroz saradnju AP-a sa The Conversation US, uz finansiranje od Lilli Endovment Inc. AP je isključiva odgovornost za ovaj sadržaj.