Čak 61.000 ljudi je možda umrlo u velikim toplotnim talasima u Evropi prošlog leta, prema novom istraživanju, što ukazuje na to da su napori zemalja u pripremi za toplotu fatalno kratki.
Studija istraživača iz evropskih zdravstvenih instituta procenjuje da je više od 61.600 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa toplotom u 35 evropskih zemalja od kraja maja do početka septembra 2022. godine, tokom najtoplijeg leta u Evropi.
Studija, objavljena u ponedeljak u časopisu Nature Medicine, pokazala je da su mediteranske zemlje – Grčka, Italija, Portugal i Španija – zabeležile najveću stopu smrtnosti prema veličini populacije.
„Mediteran je pogođen dezertifikacijom, toplotni talasi se pojačavaju tokom leta samo zbog ovih sušnijih uslova“, rekla je koautorka studije Džoan Balester, profesorka na Institutu za globalno zdravlje Barselone.
Tokom leta kada su evropske zemlje pogođene intenzivnim šumskim požarima i sušom, Portugal je zabeležio najvišu temperaturu od 47C u julu – što je malo manje od najtoplije temperature u zemlji u istoriji, od 47,3C 2003. godine.
U apsolutnim brojevima, Italija, Španija i Nemačka su zabeležile najviše života izgubljenih zbog vrućine, sa 18.010; 11,324; i 8.173 smrtnih slučajeva.
Kako klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstiču temperature na više, toplotni talasi postaju sve češći i ozbiljniji. Ekstremne toplote mogu da ubiju izazivanjem toplotnog udara ili pogoršanjem kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, pri čemu su stariji ljudi među najugroženijim.
Istraživači su koristili epidemiološke modele da analiziraju koliko smrtnih slučajeva može biti direktno povezano sa toplotom, od svih viška smrtnih slučajeva koje su evropske zemlje zabeležile prošlog leta – stopa viška smrtnosti koja je bila neobično visoka.
Zemlje, uključujući Francusku, uvele su nacionalne planove za suočavanje sa intenzivnim temperaturama nakon smrtonosnih toplotnih talasa u Evropi 2003. godine – među merama su sistemi ranog upozorenja i više rashlađujućih zelenih površina u gradovima.
Ali istraživači su rekli da prošlogodišnji veliki broj smrtnih slučajeva ukazuje na to da su ove strategije nedostatne i da ih treba hitno ojačati.
„To je pokazatelj tim zemljama da moraju da preispitaju svoje planove i vide šta ne funkcioniše“, rekla je Kloi Brimikomb, klimatski naučnik sa austrijskog Univerziteta u Gracu.
Nemačko ministarstvo zdravlja pokrenulo je prošlog meseca kampanju za usmeravanje lokalnih vlasti u izradi akcionih planova za toplotu, kao što je povećanje zaštite za beskućnike ili mere kao što je obezbeđivanje više vode za piće u javnim prostorima.
„Broj umrlih se povećava svake godine… Relativno ih je lako spasiti ako imamo plan“, rekao je nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah.
