Dok su se desetine hiljada demonstranata u utorak gomilale ulicama glavnog grada Novog Zelanda Velingtona, gomila ljudi, sa zastavama u visini, više je delovala kao na festival ili paradu nego na protest. Stigli su da se suprotstave zakonu koji bi preoblikovao osnivački ugovor okruga između domorodačkih Maora i Britanske krune. Ali za mnoge se radilo o nečemu višem: proslavi oživljavanja domorodačkog jezika i identiteta koje je kolonizacija nekada skoro uništila.
„Samo se borimo za prava za koja su se borili naši tupuna, naši preci,“ rekla je Šenel Bob dok je čekala da marš počne. „Borimo se za naše tamarikije, za našu mokopunu, kako bi oni imali ono što mi nismo mogli da imamo“, dodala je ona, koristeći maorske reči za decu i unuke.“
Ono što je verovatno bio najveći protest u zemlji u znak podrške pravima Maora – tema koja je zaokupljala moderni Novi Zeland veći deo njegove mlade istorije – pratila je dugu tradiciju mirnih marševa duž cele zemlje koji su označili prekretnice u istoriji savremenog Novog Zelanda.
“Idemo u šetnju!” Jedan organizator se oglasio sa bine dok se gomila okupila na suprotnom kraju grada od nacionalnog parlamenta. Neki su proputovali celu zemlju u proteklih devet dana.
Za mnoge, izlaznost je odrazila sve veću solidarnost prema pravima starosedelaca ne-Maora. Na autobuskim stanicama tokom uobičajenog jutarnjeg putovanja na posao, ljudi svih uzrasta i rasa čekali su sa zastavama suvereniteta Maora. Neke lokalne škole su rekle da neće prijaviti učenike kao odsutne. Gradonačelnik se pridružio protestu.
Predlog zakona kome su se demonstranti protivili je nepopularan i malo je verovatno da će postati zakon. Ali protivljenje tome je eksplodiralo, što demonstranti kažu da ukazuje na sve veće znanje o obećanjima iz Vaitangijevog sporazuma Maorima među Novozelanđanima – i malu, ali glasnu reakciju onih koji su ljuti pokušajima sudova i zakonodavaca da ih održe.
Marširanje Maora za svoja prava kako je navedeno u sporazumu nije novo. Ali gužve su bile veće nego na marševima sporazuma ranije i raspoloženje se promenilo, rekli su starosedeoci.
„Drugačije je nego kad sam bio dete“, rekao je Bob. „Sada smo jači, naši tamariki su jači, oni znaju ko su, ponosni su na to ko su.
Dok su se demonstranti kretali ulicama Velingtona uz zvonjavu maorski haka — ritmičke napeve — i vaiata, ili pesme, na pločniku su se poređale hiljade drugih znakova podrške.
Neki plakati su sadržavali šale ili uvrede na račun zakonodavaca odgovornih za nacrt zakona, koji bi promenio značenje principa Vajtangijevog sporazuma iz 1840. i sprečilo ih da se primenjuju samo na Maore — čiji su poglavice potpisali dokument kada je Novi Zeland kolonizovan.
Ali drugi su čitali „ponosan što sam Maori“ ili su priznali nasleđe nosioca kao osobe koja nije Maori koja podržava protest. Neki su osudili široko rasprostranjenu eksproprijaciju zemlje Maora tokom kolonizacije, što je jedna od glavnih zamerki koja proizilazi iz sporazuma.
„Sporazum je dokument koji nam omogućava da budemo ovde u Aotearoi, tako da je zaista važno da ga držimo i poštujemo“, rekao je Ben Ogilvi, koji je evropskog porekla iz Pakehe ili Novog Zelanda, koristeći naziv Maori za zemlju. „Mrzim šta ova vlada radi da je sruši.
Policija je saopštila da je 42.000 ljudi pokušalo da se okupi u zgradi parlamenta, pri čemu su se neki izlili na okolne ulice. Ljudi su se nagurali na dečji tobogan na travnjaku da bi imali vidikovca; drugi sede na drveću. Ton je bio gotovo radostan; dok su ljudi čekali da napuste skučeno područje, neki su zapalili maorske pesme koje većina Novozelanđana uči u školi.
More zastava suvereniteta Maora u crvenoj, crnoj i beloj prostirala se niz travnjak i na ulice. Ali učesnici marša su nosili i zastave Samoana, Tongana, autohtonih australijskih, američkih, palestinskih i izraelskih zastava. U Parlamentu su govori političkih lidera skrenuli pažnju na razlog protesta — predloženi zakon koji bi promenio značenje reči u osnivačkom ugovoru zemlje, učvrstio ih u zakonu i proširio na sve.
Njegov autor, libertarijanski poslanik Dejvid Simor — koji je Maori — kaže da je proces obeštećenja za decenijama kršenja ugovora Krune sa Maorima stvorio poseban tretman za starosedeoce, čemu se on protivi.
Kritioci zakona kažu da bi to doveo do ustavnog preokreta, razvodnjavanja prava starosedelaca i da je izazvao retoriku podele o Maorima — koji su još uvek u nepovoljnom položaju po skoro svim društvenim i ekonomskim pokazateljima, uprkos pokušajima sudova i zakonodavaca poslednjih decenija da isprave nejednakosti prouzrokovane u velikoj meri deo kršenjem ugovora.
Ne očekuje se da će to ikada postati zakon, ali Seimour je sklopio politički dogovor koji je prošao kroz prvo glasanje prošlog četvrtka. U izjavi od utorka, on je rekao da javnost sada može da podnese predloge o zakonu – za koji se nada da će preokrenuti popularnost i doživeti nalet podrške.
Simor je nakratko izašao na predvorje parlamenta da posmatra protest, iako nije bio među poslanicima koji su pozvani da govore. Neki u gomili su ga izviždali.
Protest je „dugo čekao“, rekao je Papa Heta, jedan od učesnika marša, koji je rekao da su Maori tražili priznanje i poštovanje.
„Nadamo se da možemo da se ujedinimo sa našim prijateljima Pakeha, Evropljanima“, dodao je on. „Nažalost, postoje oni koji donose odluke koje nas stavljaju u teško mesto.“
