Izbijanje sukoba u Sudanu dovelo je do toga da se međunarodni proizvođači robe široke potrošnje utrkuju da obezbede zalihe arabske gume, jednog od najtraženijih proizvoda u zemlji i ključnog sastojka u svemu, od gaziranih pića do slatkiša i kozmetike, prenosi Rojters.
Oko 70% svetskih zaliha gumiarabika, za koji ima malo zamena, dolazi od drveća bagrema u regionu Sahela koji prolazi kroz treću po veličini zemlju u Africi, koja se raspada borbama između vojske i paravojnih snaga.
Pazeći na upornu nesigurnost Sudana, kompanije koje zavise od proizvoda, kao što su Coca Cola i Pepsico, imaju dugo skladištene zalihe, između tri do šest meseci, rekli su za Rojters izvoznici i izvori iz industrije.
Međutim, prethodni sukobi su uglavnom bili fokusirani na udaljene regione kao što je Darfur. Ovoga puta, glavni grad Kartum je doveden u ćorsokak u borbama koje su izbile 15. aprila, paralisavši privredu i poremećene osnovne komunikacije.
„U zavisnosti od toga koliko dugo traje sukob, može doći do posledica za gotovu robu na polici“, rekao je Richard Finnegan, menadžer nabavki u Kerri Group, dobavljaču arapske gume za većina velikih kompanija za hranu i piće.
Finegan je procenio da će trenutne zalihe nestati za pet do šest meseci, stav koji je ponovio i Martijn Bergkamp, partner holandskog dobavljača FOGA Gum koji je procenio između tri do šest meseci.
Kloeta AB, švedska poslastičarka koja pravi Lakerol pastile koje koriste arabsku gumu, ima „dovoljne“ zalihe sastojka, rekao je portparol u mejlu.
Globalna proizvodnja arapske gume je oko 120.000 tona godišnje, vredna 1,1 milijardu dolara, prema procenama koje navodi Keri grupa. Najviše se nalazi u koji se proteže 500 milja od istoka do zapadne Afrike gde se obradivo zemljište susreće sa pustinjom, uključujući Etiopiju, Čad, Somaliju i Eritreju.
Dvanaest izvoznika, dobavljača i distributera koje je kontaktirao Rojters reklo je da je trgovina gumama, koja pomaže da se spoje sastojci hrane i pića, zaustavljena.
Trenutno je „nemoguće“ nabaviti dodatni gumiarabik iz ruralnih delova Sudana zbog previranja i blokada puteva, rekao je Mohamad Alnoor, koji vodi Gum Arabic USA, koja prodaje proizvod potrošačima kao zdravstveni dodatak.
PepsiCo je odbio da komentariše pitanja lanca snabdevanja i robe, dok Coca-Cola nije odgovorila na zahtev za komentar.
„Kompanije kao što su Pepsi i Coca-Cola, ne mogu postojati bez arabske gume u svojim formulacijama“, rekao je Dani Haddad, direktor marketinga i razvoja Agriguma, globalnog dobavljača iz deset najboljih.
U svom proizvodnom procesu, kompanije za hranu i piće koriste verziju gume osušenu sprejom koja je nalik prahu, rekli su izvori iz industrije. Iako proizvođači kozmetike i štampe možda mogu da koriste zamene, ne postoji alternativa arapskoj gumi u gaziranim pićima, gde sprečava razdvajanje sastojaka.
Kao znak svoje važnosti za industriju robe široke potrošnje, arapska guma je izuzeta od američkih sankcija protiv Sudana od 1990-ih, kako zbog toga što je kritična roba, tako i zbog straha od stvaranja crnog tržišta.
Sudanski nomadi tapkaju šljunkovitu gumu boje ćilibara sa drveća bagrema, koja se zatim rafinira i pakuje širom zemlje. Od njega se izdržavaju hiljade ljudi, a skuplja sorta može koštati oko 3.000 dolara po toni, prema Gum Sudanu.
Postoji lošijeg kvaliteta, jeftinija guma izvan Sudana, ali preferirani sastojak se nalazi samo u drveću bagrema u Sudanu, Južnom Sudanu i Čadu, rekao je Alnoor.
Favaz Abaro, generalni direktor kompanije Savana lajf u Kartumu, rekao je da ima narudžbine i da planira da izveze 60 do 70 tona arabske gume, ali sumnja da će to moći zbog sukoba.
„Nije stabilan čak ni za hranu ili piće. Neće biti stabilan za posao“, rekao je Abaro. „Sva trgovina će za sada biti zaglavljena.“
