Sportsko leto je uveliko u toku. Već smo videli dramu izvođenja penala na Euru, odbrambenu titulu Marketa Vondrousova koja napušta Vimbldon na prvoj prepreci i pripreme za Olimpijske igre u Parizu.
Bez obzira na sport, na elitnom nivou, ulozi su visoki i od sportista se zahteva da nastupaju pod velikim pritiskom. Izvori pritiska mogu biti unutrašnji, kao što su očekivanja koja sami sebi postavljaju. Oni mogu proizaći iz njihovog kampa, na primer, ne želeći da iznevere svog trenera ili saigrače. Ili mogu doći iz gomile koja gleda i na stadionu i na TV-u.
U slučaju Olimpijskih igara, sportisti su poslednje četiri godine proveli trenirajući kako bi postigli svoj najbolji učinak u jednom danom danu — ili čak u trci od deset sekundi. Fizički, taktički i tehnički, malo će je razdvojiti, ali kako je rekao bivši engleski igrač kriketa Stjuart Broad, psihologija igra ogromnu ulogu u performansama. On je ovaj sport nazvao „90% mentalnim“.
Pa kako bi sportisti mogli da koriste psihologiju da pomognu u svom nastupu kada je vrućina uključena? Kao psiholog učinka, verujem da bi način razmišljanja trebalo da bude u srcu njihovog psihološkog pristupa. Tokom nedavnog obraćanja diplomcima na Dartmut koledžu, osmostruki šampion Vimbldona Rodžer Federer je rekao da je, uprkos pobedi u 80% mečeva odigranih tokom svoje karijere, osvojio samo 54% poena u tim mečevima.
On je prokomentarisao: „Negativna energija je rasipana energija. Želite da postanete majstor u savladavanju teških trenutaka. To je za mene znak šampiona.“
Pojam „miselnost“ uvela je psiholog profesorka Kerol Dvek. Način razmišljanja je poput sočiva za to kako gledamo na nešto. Često se o načinu razmišljanja govori uopšteno, ali je moguće imati razmišljanje o određenim domenima, kao što je stres.
Svesno ili podsvesno, svako ima razmišljanje o stresu, au sportu su uverenja sportista o teškim ili izazovnim trenucima bitna. Oni mogu odlučiti da veruju da stres može poboljšati njihov učinak, zdravlje i rast, ili mogu da smatraju da je stres iscrpljujući.
Moje istraživanje pokazuje da „stresni način razmišljanja” sportiste igra važnu ulogu u pomaganju u upravljanju njihovim mentalnim blagostanjem usred visokih zahteva takmičarskog sporta.
Sportisti koji smatraju da je stres koristan verovatno će trenutke kao što je nokaut meč na Evropskom prvenstvu tumačiti kao izazov, a ne kao pretnju. Takođe je veća verovatnoća da će doživeti bolje mentalno zdravlje. Uzeto zajedno, ovo može doprineti da im se omogući da napreduju u zahtevnim okolnostima.
Pored mojih kolega sa Univerziteta Stafordšir, ja sam domaćin podkasta Performing Under Pressure. Da bismo saznali više o tome kako sportisti gledaju na stresne situacije, ispitali smo niz međunarodnih sportista o tome kako se nose sa zahtevima dobrog učinka u pozadini visokih očekivanja — i često čujemo sličnu poruku.
Bivši omladinski fudbaleri Engleske Eli Vilson i Ela Taljavini koristile su frazu „pritisak je privilegija“ u emisiji. Po našem mišljenju, ovakav način razmišljanja prema izazovnim situacijama bio je jedan od sastojaka njihovih karijera kao elitnih sportista. Sada u Volves Vomen i Fulham Vomen, obe igračice pokazuju način razmišljanja „stres-is-povećava“ kada je potrebno da igraju pod pritiskom. Ovaj skup verovanja može pokrenuti domino efekat, sa pozitivnim posledicama po dobrobit i učinak.
Kada sportista razmišlja na ovaj način, verovatno će odlučiti da se suoči sa situacijama visokog stresa radije nego da ih izbegava, da preuzme odgovornost za situacije na terenu i da se vrati da bi dobro nastupio. Možda ne uživaju u stresnim situacijama— Ema Raducanu je nedavnu pobedu na Vimbldonu opisala kao „ružnu“ i kao „borbu“—ali su dobrodošli stresu jer znaju da može da izvuče najbolje iz njih kada je važno.
U slučaju „ružne pobede“, ovo podrazumeva pobedu koja je izgrađena na temeljima hrabrosti i odlučnosti, a ne na slobodnoj poetskoj predstavi. Mišljenje o stresu ovde može igrati važnu ulogu. Kada sportisti znaju da će morati da se bore, da bi pobedili, koristiće stres i njegove povezane odgovore da bi se u potpunosti uključili u bitku.
Dobra vest je da iako su uverenja o stresu možda duboko ukorenjena, moje istraživanje pokazuje da je moguće promeniti način na koji sportisti razmišljaju o stresu. U Staffordshireu smo razvili kognitivnu bihejvioralnu intervenciju Mindset: Performing Under Pressure koja nastoji da poboljša blagostanje i učinak.
U poređenju sa kontrolnom grupom, rezultati su pokazali da se način razmišljanja o stresu značajno poboljšao zbog intervencije, a to je bilo praćeno smanjenjem negativnih emocija. Pomogli smo sportistima da prepoznaju da su mnoge reakcije na stres korisne za performanse, kao što je oslobađanje adrenalina, i da se karakter može izgraditi iz suočavanja sa prethodnim stresnim situacijama.
Doduše, kada je stres hroničan, to je često beskorisno za dobrobit i performanse, i bilo nam je važno da damo ovu poruku sportistima da prihvate naš pristup. Međutim, pomažući sportistima da razmišljaju o stresu na uravnotežen i fleksibilan način, verovatno će iskusiti bolje performanse i blagostanje. Dok olimpijci završavaju svoje pripreme, istraživanje je jasno – način razmišljanja je važan, a to uključuje i njihov način razmišljanja prema stresu.
