Mejl on sandej tvrdi da nacrt okvira uklanja prag testosterona za transrodne žene i predlaže da se fudbalerima dozvoli da se takmiče u svom samoidentifikovanom polu.
FIFA je donela ovu odluku nakon interne revizije koja je počela 2020. U skidanju stare granice od pet nmol/L tokom 12 meseci pre takmičenja u ženskom fudbalu, preporučiće da se uopšte ne usvoji prag za transrodne igrače.
Dok su novi propisi još u fazi konsultacija, britanski list shvata da su neki delovi višeg rukovodstva FIFA i dalje neubeđeni da ih treba objaviti kao što jesu.
Ako budu doneti, ovi potezi bi predstavljali radikalnu promenu u vreme kada je inkluzija transrodnih osoba jedna od najžešćih tema u sportu, što se vidi u plivanju sa bivšom zvezdom koledža UPenn Liom Tomas i biciklizmu sa Emili Bridžis.
U biciklizmu, UCI je ove nedelje pooštrio svoja pravila i smanjio granice testosterona sa pet na 2,5 nanomola po litru. Istovremeno, FIFA-in biciklistički pandan je udvostručio vreme koje trans-sportista treba da potisne na dve godine, što znači da Bridžis ne može da se takmiči u elitnim biciklističkim događajima do 2023.
FIFA će takođe predložiti da se transrodnim ženama ne bi dozvolilo da se takmiče u ženskim kategorijama ako su uspele da zadrže konkurentske prednosti kao posledicu muškog puberteta.
Ali kako se to može utvrditi ostaje nejasno i za procenu pojedinačnih slučajeva biće potrebna nezavisna komisija stručnjaka iz prava, ljudskih prava, medicine i psihologije.
Nove smernice ne pokrivaju samo transrodne sportiste, već i fudbalere koji imaju razlike u seksualnom razvoju.
U isto vreme kada će stručnjaci za ljudska prava pozdraviti novi set pravila u fudbalu koja će ponoviti ona koja je postavio Međunarodni olimpijski komitet prošle godine kada je preporučeni prag testosterona spušten, sportski naučnici su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih posledica novih predloga FIFA-e. .
Predsednik Svetske veslačke komisije za sportsku medicinu, profesor Jirgen Štajnaker, upozorio je da su oni sposobni da razbiju kategoriju ženskog fudbala tako što će dozvoliti nekim igračicama da se u njoj identifikuju.
„Proceniti svaki slučaj pojedinačno i na holistički način zvuči dobro, ali je teško videti kako bi nezavisno veće moglo da funkcioniše bez kriterijuma“, prokomentarisao je Štajnaker.
„U ovom trenutku, predloženi propisi zvuče proizvoljno. Od stručnjaka se traži da se ‘uzdrže’ od upotrebe fiksnih pragova za testosteron i druge medicinske indikatore. Dakle, mogu li ih koristiti ili ne?“
„Ako vam je dozvoljeno da se identifikujete, a vaša podobnost je tada određena skupom medicinskih faktora, mogli biste na kraju raspustiti žensku kategoriju“, tvrdi Stajnaker.
Sa druge strane argumenta, profesor Rodžer Pilke mlađi, koji je stručnjak za sportsku politiku sa sedištem u Koloradu, tvrdi da su propisi FIFA „veliki korak napred za politike koje balansiraju između pravičnosti i inkluzije“.
„To je iz tri razloga: 1) Oni su u skladu sa širim politikama, zakonima i instrumentima za ljudska prava; 2) Poštuju smernice okvira pravičnosti MOK-a; 3) Dolaze iz FIFA-e, koja uprkos tome što nije uvek bila lider u sportsko upravljanje, ipak je uticajno i ovde pokazuje istinsko vođstvo“, nastavio je Pielke.
„FIFA možda otvara put drugim međunarodnim sportskim federacijama“, takođe je predvideo.
Pre nego što budu usvojene, FIFA-ine smernice će biti podvrgnute eksternim konsultacijama gde će se tražiti doprinos nezavisnih stručnjaka.
Trenutno ne postoji poznata transrodna žena koja je učestvovala u elitnom ženskom fudbalu, iako je Kvin, kanadska nebinarna igračica, postala prva transrodna sportistkinja u istoriji Olimpijskih igara koja je osvojila zlatnu olimpijsku medalju kada je tim Kanade pobedio na ženskoj fudbalskoj utakmici u Tokiju 2020 prošlog leta.
