Ričard Holcapl, zamenik šefa Misije SAD pri NATO-u u Briselu, kaže za RTS da je zadovoljan sposobnošću da se misija Kfora prilagodi okolnostima. Nadamo se da će doći do procesa u političkom dijalogu, uz posredovanje EU koji će stvoriti političke uslove u kojima će biti sve manje potrebe za međunarodnim vojnim prisustvom na Kosovu, kakav je KFOR, rekao je za Holcapl.
Kako vidite budućnost misije Kfora u narednih pet godina, naročito ako se sagleda izazov koji predstavljaju tzv. kosovske bezbednosne snage?
Ne bih da pokušavam da pravim prognoze koliko dugo će Kfor biti tamo. Nadamo se da će doći do procesa u političkom dijalogu, uz posredovanje EU koji će stvoriti političke uslove da će biti sve manje potrebe za međunarodnim vojnim prisustvom kakvog predstavlja Kfor. Ali znam da NATO saveznici ostaju odlučni.
Pokazali smo našu sposobnost da održimo prisustvo tokom vremena, kao što smo pokazali našu sposobnost da se prilagodimo. Tokom godina smo značajno smanjili broj pripadnika Kfora i nastavićemo sa tim procesom i dalje. I tako da u ovom trenutku ne bih nužno smeo da kažem da će za pet godina Kfor i dalje biti potreban. Više sam optimista da možemo da vidimo kako politički razvoj napreduje na način koji dozvoljava da se pojave druge mogućnosti.
S obzirom na vaše veliko diplomatsko iskustvo u regionu, šta vidite kao najveći rizik na Zapadnom Balkanu u ovom trenutku?
Mislim da su rizici sa kojima se suočavamo u regionu rizici koje smo u suštini videli u poslednjih 30 godina koliko sam radio na politici u regionu i pokušavali smo da osiguramo da sve države regiona budu u stanju da imaju produktivne i kooperativne i uzajamno korisne odnose jedni sa drugima. Mislim da smo napravili veliki napredak u ovih 30 godina koliko sam radio na tome u svojoj karijeri.
Mislim da ima još mnogo toga da se uradi. Mi smo na oprezu i spremni da odgovorimo na razne vrste pretnji. Nastavljamo da pažljivo posmatramo. Naše antiterorističke organizacije i agencije su aktivne kao što su uvek bile. To je osnova velike saradnje među saveznicima, jer jedan od najboljih načina na koji možemo da potisnemo i ograničimo bilo kakve aktivnosti ovakvih međunarodnih organizacija jeste naša sopstvena međunarodna saradnja i to je ono što ćemo nastaviti da radimo.
Da li očekujete da godina pred nama bude izazovnija za NATO, od prethodne dve, s obzirom na situaciju na ukrajinskom ratištu?
Prethodne dve godine bile su veoma izazovne, imali smo mnogo uspeha kao NATO u pokazivanju stvarnog jedinstva i svrhe među saveznicama u odgovoru na krizu koju je izazvala obnovljena invazija Rusije na Ukrajinu. Mislim da tu, očigledno, imamo još mnogo posla. Tako ćemo i nastaviti.
Pred nama je mnogo napornog rada u 2024. godini. Da li je to izazovnije ili manje nego prethodnih godina, nisam siguran. Zadatak koji je pred nama je da se pobrinemo da nastavimo da pružamo svu podršku Ukrajini koju možemo i to ćemo činiti koliko god bude potrebno.
