Hiljade blatnjavih plastičnih flaša, komadića stiropora i drugih natopljenih komada smeća nagomilano je na prikolicu s ravnim platformama na obali reke Tise u Mađarskoj — metrička tona otpada koja je ručno uklonjena iz plovnog puta i njegovog plavnog područja u jednom danu, piše AP.
To je okupljanje dobrovoljaca koji učestvuju u desetodnevnom takmičenju koje privlači preko 150 ljudi, ljudi u rečnim prslucima svih uzrasta koji se gomilaju u desetine kanua kako bi pretražili drugu po veličini reku u Mađarskoj u potrazi za smećem koje je teklo nizvodno.
Od njegovog početka 2013. godine, učesnici godišnjeg takmičenja Plastic Cup — koje nudi nagradu za one koji sakupe najviše smeća svake godine — prikupili su više od 330 tona (oko 727.000 funti) otpada iz Tise i drugih mađarskih voda.
Žolt Tamaš, direktor takmičenja Plastic Cup-a, kaže da cilj napora nije samo poboljšanje i očuvanje prirodnog okruženja Mađarske, već i prekid rastuće globalne ekološke krize sprečavanjem da što više otpada putuje dalje nizvodno u mora i okeane.
„Najveći izvor globalnog zagađenja otpadom su reke. Otpad se spušta niz reke, kroz mora i okean, gde ga struje formiraju u velika ostrva“, rekao je Tamas, misleći na skupove otpada i mikroplastike koje okeanske struje skupljaju u džinovska polja koja se zovu vrtlozi.
„Ako možemo da sprečimo ovaj globalni problem na rekama, onda će manje ući u okeane“, rekao je on. „Prevencija, rešavanje na početku cevovoda je najbolja. Ako ne uđe u Tisu, onda nemamo šta da izvlačimo.
Pozivi za rešavanje globalne krize plastike postali su hitniji poslednjih godina jer studije zaključuju da izloženost takvom zagađenju može da nosi ozbiljne ekološke rizike i rizike po zdravlje ljudi.
Poznato je da emisije ugljen-dioksida koje proizilaze iz proizvodnje plastike doprinose klimatskim promenama, a neke studije sugerišu da plastika, posebno kada se razbije na sitne komade, može da utiče na hormone, plodnost i endokrini, nervni i imuni sistem i može nose povećan rizik od raka.
Istraživanje koje je citiralo izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2023. kaže da su mikroplastika, sitni fragmenti dužine manje od pet milimetara, pronađeni „u najdubljim udubljenjima okeana, u netaknutim planinskim glečerima, u majčinom mleku i ljudskim telima“.
Prema UN-u, 75% plastičnog otpada potiče iz tokova komunalnog čvrstog otpada pre nego što se odnese u okeane, „značajno doprinoseći degradaciji životne sredine i gubitku biodiverziteta“, kao što su morske i priobalne divlje životinje koje se zapliću u plastični otpad ili gutaju nakon greške. to za hranu.
Na Tisi, dobrovoljci se iskrcavaju iz svojih kanua i penju se po strmim obalama reke sa žutim kesama za sakupljanje u ruci, ulazeći u gusto rastinje i boreći se sa gustim komarcima, trnjem i koprivama u potrazi za otpadom. Neki koriste onlajn aplikaciju otvorenog koda kao vodič, gde svaki korisnik može da označi mesta na kojima je tokom godine otkrio veće naslage smeća.
Jednom kada su njihovi kanui pretovareni vrećama za prikupljanje, oni ih istovaruju na „majčinske brodove“ koji čekaju – improvizovane splavove koji plutaju na pontonima baliranih plastičnih flaša – gde članovi tima sakupljaju kese i počinju da sortiraju smeće.
Volonteri, koji svake noći kampuju na novom mestu dok se kreću niz reku, sakupe u proseku 70 tona (oko 154.000 funti) otpada iz Tise svake godine. Grupa procenjuje da je uklonila skoro 4 miliona plastičnih boca iz mađarskih plovnih puteva, a sav materijal koji se može reciklirati — oko 60 odsto prikupljenog — šalje se u postrojenja za reciklažu na preradu, dok se ostatak transportuje na deponije.
Ali Gergeli Hanko, inženjer konzervacije i vođa projekta za plastičnu čašu, rekao je da, iako se veliki deo otpada može ručno ukloniti iz poplavne ravnice, postoji još mnogo toga što ostaje nedostupno.
„Deo otpada ugrađen je u mulj korita reke. Očigledno nije dobro mesto za to, jer se tu mresti riba i tiski majmun“, rekao je Hanko. „Znamo da fragmentirana plastika… ima štetne efekte. Može ući u krv, može ući u vodu za piće, ide svuda, u tela životinja.”
Dok je količina zagađenja čvrstim otpadom na Tisi značajno poboljšana u deceniji od kada je počeo Plastični pehar, koncentracija mikroplastike je i dalje visoka, prema studiji Univerziteta u Segedinu iz 2021. godine, grada na jugu Mađarske koji se prostire na Tisi.
Ta studija je pokazala da je mikroplastika u reci prisutna u 3-4.000 fragmenata po kilogramu sedimenta, što je brojka za koju su autori studije rekli da je veća od one u indijskoj reci Gang, koja se često reklamira kao jedna od najzagađenijih na svetu.
Hanko kaže da većina otpada na Tisi potiče iz njenog izvorišta u Zakarpatskom regionu Ukrajine, gde je nedostatak kapaciteta deponije i infrastrukture za prikupljanje rezultirao nepravilnim odlaganjem koje prenosi otpad u Mađarsku nakon poplava.
Tragirajući problem do izvora, Plastična čaša je prošle godine pružila finansijsku podršku naporima upravljanja otpadom u Ukrajini, koja je uspela da prikupi 700 tona otpada iz ukrajinske Gornje Tise 2022.
Ipak, sve dok proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu ostaje visoka, takvo zagađenje će sigurno trajati. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, svet proizvede 430 miliona metričkih tona plastike svake godine, što je cifra koja će se utrostručiti do 2060. godine prema sadašnjim putanjama.
Više od dve trećine te plastike su kratkotrajni proizvodi ili proizvodi za jednokratnu upotrebu koji uskoro postaju otpad, a UN procenjuju da 19 do 23 miliona tona plastike iscuri u vodene ekosisteme godišnje.
Da bi se rešio ovaj problem, u maju je u Parizu održan međunarodni forum na kojem su razmenjena rešenja o tome kako da se okonča zagađenje plastikom. Forum se oslanjao na studiju Ujedinjenih nacija koja je pokazala da je smanjenje zagađenja plastikom za 80% moguće do 2040. „ponovnim osmišljavanjem i redizajniranjem proizvoda, ponovnom upotrebom, recikliranjem, preorijentacijom i diverzifikacijom tržišta i rešavanjem potražnje za trajnom plastikom“.
Ester Hoszu (23) došla je da volontira u Plastičnoj čaši po prvi put ove godine i rekla je da se oseća motivisanom da preduzme akciju zbog onoga što vidi kao mračnu budućnost usred klimatskih promena i ekološke štete.
„Mislim da je zaštita životne sredine svačija briga, kako bismo bili sigurni da će sutra biti prihvatljivo za život. Mislim da svako ima odgovornost“, rekla je ona. „Mnogo se može uraditi sa ovakvim događajima, ako razmislite koliko smo smeća uspeli da sakupimo za samo jedan dan.
Tokom godina, Plastična čaša se proširila i na čišćenje na jezeru Tisi, rekama Bodrog i Maroš. Tamaš, direktor takmičenja, kaže da bi stvaranje sličnih organizacija u drugim zemljama moglo učiniti mnogo da se rastereti okeani.
Plastic Cup se angažovao u međunarodnoj saradnji sa drugima u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, nadajući se da će preneti znanje i iskustvo koje su stekli kako bi pomogli drugima u borbi protiv zagađenja u sopstvenim rekama.
Hanko, inženjer konzervacije, rekao je da se organizacija nada da će Tisu i druge vodene puteve dovesti u stanje u kojem će se, umesto da ide u vodu da ih očisti, jednostavno uživati u njihovom prirodnom blagu.
„Dugoročni cilj nije sakupljanje smeća, već organizovanje dugih tura kanuom“, rekao je Hanko. „Želimo da stalno čistimo (Tisu), tako da nam na kraju ostaje samo da veslamo.“
