„Polazeći od privrženosti Republike Srpske Dejtonskom mirovnom sporazumu, Vlada RS smatra neprihvatljivim odluke Ustavnog suda BiH kojom se podrivaju nadležnosti RS i urušavaju egzistencijalne osnove njenog postojanja“, saopštio je Biro za odnose s javnošću Vlade RS posle današnje sednice entitetske vlade.
Dalje se navodi da je Vlada RS zadužila sve institucije izvršne vlasti RS da pri izvršavanju svojih nadležnosti dosledno poštuju i pridržavaju se zaključaka Narodne skuštine RS u vezi sa informacijom o, kako je ocenjeno, antidejtonskom delovanju Ustavnog suda BiH.
Vlada RS je preporučila Pravobranilaštvu RS i Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko pravne poslove (RUGIP) da kod svih postupaka u upravnim stvarima u vezi sa građevinskim zemljištem, poljoprivrednim zemljištem, šumom ili šumskim zemljištem, a gde su stranke u postupcima nosioci svojine javnog prava (RS, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, javna ustanova ili druge javne službe koji su nosioci svojine javnog prava) sva sporna pitanja rešavaju sporazumno.
Pravobranilaštvu RS je takođe preporučeno da, u skladu sa zakonskim nadležnostima, nastavi da preduzima aktivnosti radi zaštite i ostvarivanja imovinskih prava i interesa zastupanih subjekata, u skladu sa ovim zaključcima.
Vlada RS nalažila je entitetskom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da izvrši sveobuhvatnu analizu Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu i predloži Vladi Republike Srpske dalje postupanje u ovim oblastima.
Generalni sekretarijat Vlade RS zadužen je da, u saradnji sa resornim ministarstvima i akademskom zajednicom, pripremi Informaciju o zaštiti prava i interesa RS povodom, kako je navedeno, delovanja Ustavnog suda BiH, koja će se dostaviti Narodnoj skupštini RS na razmatranje.
Narodna skupština RS je u dva navrata usvojila Zakon o nepokretnoj imovini, ali je oba ta zakona suspendovao visoki predstavnik u BiH, a potom ih Ustavni sud BiH stavio van snage do konačnog rešavanja pitanja državne imovine na nivou BiH.
Još 2005. godine tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun doneo je Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom, dok se to pitanje ne reguliše novim zakonom koji treba da usvoji parlament BiH, što se do danas nije desilo.
Rešavanje pitanja državne imovine je prvi od uslova da bi OHR okončao mandat u BiH, kao i jedan od prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o napretku BiH ka članstvu u EU.
Vlasti u RS smatraju da državna imovina na teritoriji tog bh. entiteta pripada Republici Srpskoj, dok medjunarodni predstavniici, kao i bošnjački političari smatraju da je Bosna i Hercegovina jedini vlasnik državne nepokretne imovine na teritoriji cele države.
