Manjinska vlada Rosena Željazkova preživela je šest glasanja o nepoverenju od svog imenovanja u januaru. U četvrtak je, međutim, srušena glasanjem u Skupštini, nakon masovnih demonstracija desetina hiljada ljudi. Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu u Bugarskoj.
Predsednik Radev se sprema da pozove najveću poslaničku grupu da pokuša da formira novu vladu. Ako taj pokušaj ne uspe, druga po veličini poslanička grupa će dobiti priliku. Ukoliko i to propadne, Radev će imenovati prelazni kabinet dok se ne održe novi izbori za dva meseca.
Analitičari smatraju da će novi izbori, osmi od 2021. godine, verovatno dovesti do još dublje političke nestabilnosti. U isto vreme, Bugarska se priprema da 1. januara uvede evro kao svoju zvaničnu valutu. Strahovanja od inflacije, koja je prema izveštajima podstaknuta ruskom kampanjom dezinformacija, smanjila su entuzijazam za prihvatanje evra.
Proruska partija Vazraždane je u poslednjem pokušaju da blokira uvođenje evra tražila jednogodišnje odlaganje. Kao razloge su naveli kašnjenje državnog budžeta i političku nestabilnost. Iako su šanse za odlaganje male, ovakvi predlozi odražavaju tenzije koje će se verovatno pojačati do narednih izbora.
Analitičari očekuju da će predsednik Radev, koji je kritikovao prozapadnu vladu zbog podrške Ukrajini, formirati novu partiju pre parlamentarnih izbora. S druge strane, političke snage koje bi mogle da zaustave plan Kremlja za kontrolu Bugarske suočavaju se sa dodatnim problemima unutar bugarske politike. Politički analitičar Ognjen Minčev ukazuje na svađe među glavnim prozapadnim partijama.
