Vlada Crne Gore još nije donela odluku o kosponzorstvu Rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) o genocidu u Srebrenici.
Desetine nevladinih organizacija (NVO) i javnih ličnosti zatražile su od Vlade 16. aprila da bude kosponzor rezolucije, što podržava i najveći deo opozicije u crnogorskom parlamentu.
Vlada je u međuvremenu održala sednicu 18. aprila, ali inicijativu NVO nije stavila na dnevni red.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je idućeg dana potvrdila u parlamentu da se izvršna vlast još nije odredila po tom pitanju.
Inicijativu su, između ostalih, podržali bivša ministarka evropskih poslova Jovana Marović i član Sudskog saveta Miodrag Iličković.
Inicijativu NVO je u međuvremenu podržala trećina poslanika Skupštine Crne Gore – opozicione Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokrate (SD) i Bošnjačka stranka.
Iz DPS-a su poručili da „jasno iznošenje stava o genocidu nije pitanje političke dužnosti“.
Građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić kazala je za Pobjedu da je u Crnoj Gori na snazi moralna stamenost kojom se dičila vekovima, Crna Gora bi, kao najbliži sused Bosne i Hercegovine, bila među prvim kosponzorima rezolucije o Srebrenici, a ne, ako ikada bude, među poslednjim.
„Vreme je pokazalo da ni Demokrate ni Pokret Evropa sad (PES) nisu brana za retrogradne politike, već nemi posmatrači. Ništa nisu naučili od sunovrata Ure i na putu su da im se desi slično. Ako nastave ovako, krajnji domet njihovih partija biće da budu sateliti DF-a. Istini na volju, biće zadovoljnih i time, jer su razlike između njih na ključnim vrednosnim pitanjima svakog dana sve bleđe“, navela je Bajramspahić.
Rezolucijom, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, traži se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, piše u nacrtu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid.
