„Nisam pristalica Dejtona dva, nekog sastanka u nekoj vazdušnoj bazi, u kojoj će se sastati neki ljudi koji misle da poznaju konkretne interese dotičnog stanovništva“, rekao je Šmit u intervjuu za bh. izdanje zagrebačkog Večernjeg lista.
Dodao je da se „nada i zagovara to da ljudi u BiH budu više spremni da vode računa jedni o drugima, čak i u smislu ustavne pozicije“.
„Verujem da ovo sad nije dovoljno, ali treba videti šta se može pojednostavniti“, naveo je Šmit.
Prema njegovim rečima, u BiH postoje toliko komplikovana pravila da ona „jednostavno pozivaju da ih ne poštujete“.
Dodao je da „treba sesti i razgovarati o problemima i rešavati ih unutar BiH“, naglašavajući da bi Dejton dva „više reflektirao interese zemalja potpisnica nego same BiH“.
„Dejtonski sporazum je bio je neophodan, jer je bio rat i trebalo ga je zaustaviti, ali Dejton više ne daje sve odgovore na pitanja nove generacije u ovoj zemlji. Mi moramo nešto napraviti za ovu i sledeće generacije“, ocenio je Visoki predstavnik u BiH.
Dalje je kazao da je cilj odluka, kojima je nametnuo izmene Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH, da se uklone političke blokade funkcionisanja institucija tog bh. entiteta, a ne da one budu od koristi samo jednom narodu.
„Ja sam racionalni Nemac. Prvo, treba nam biti jasno da nećemo stvoriti raj u BiH. Drugo, Hrvati nisu totalno potisnuti. Treće, i Bošnjaci ovde žive i trebaju da žive“, kazao je Šmit u intervjuu.
On je istakaoi da bi sve strane u Bosni i Hercegovini trebalo više da se potrude na postizanje konsenzusa oko važnih pitanja.
„Rekao sam da oduzimam mogućnosti za blokade i to se odnosi i na mogućnosti koje bi koristila i hrvatska strana. A mislim da se pri postizanju konsenzusa moramo odmaći od principa nametanja veta i više se orjentisati na postizanje dogovora“, kazao je Visoi predstavnik u BiH.
Prema njegovim rečima, potrebno je zajednički odlučivati o pitanjima o kojima postoji mogućnost dogovora, dok se o tamo gde je zaista reč o nacionalnom interesu mora odlučivati prema posebnim pravilima.
„I moramo definisati te interese, možda to ponekad nisu interesi koji se tiču cele etničke skupine, već neki sasvim drugi interes“, kazao je Šmit.
Navodeći da bi voleo da se u sledećim mesecima od EU zatraži kandidatski status BiH, Šmit je kazao da EU ne bi trebalo o regiji da govori kao o problematičnom prostoru, već da bi trebalo jasno da kaže da je Zapadni Balkan deo Evrope.
„Ako želimo bezbednosno, ekonomski i energetski stabilnu Evropu, moramo saradjivati i sa ovom regijom… Nekome poput BiH treba i pomoći malo više u tome, ali ne mogu pristati na to da ostavimo ovde neki prazan prostor koji će popuniti neki drugi izvan Evrope. Ovo nije nikakva igra, hoću li BiH u EU. Ovo je postalo geostrateško pitanje, a mnogi su to prevideli“, zaključio je on.
