Rezultati ankete pokazuju da dok se stav onih koji Rusiju smatraju agresorom očigledno povećava, stav Fidesista (mađarski premijer Viktor Orban je lider stranke Fides) se polako menja. S druge strane, njih i dalje najviše brine rat.
Ponovo je porastao udeo onih koji napad Rusije na Ukrajinu smatraju aktom agresije i ne dele pretpostavku da se Rusija samo brani, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta Publicus po nalogu lista Nepsava, koje zastupa punoletnu osobu. stanovništvo Mađarske prema polu, starosti i obrazovanju.
U februaru je 64 odsto ispitanika rat u Ukrajini svrstalo kao rusku agresiju, u aprilu – samo 56 odsto. Prema podacima prikupljenim u avgustu, ova očigledna teza je ponovo dobila podršku od 63%. A prema poslednjim podacima krajem oktobra, tako misli 69 odsto.
Ne može se reći da je do rasta došlo na račun simpatizera Fidesa. U odnosu na kraj avgusta, mišljenje pristalica vladajuće stranke po ovom pitanju gotovo da se nije promenilo (46-43), ali je među pristalicama opozicije situacija postala još jasnija. Ako je na kraju leta tako mislilo 88%, sada 94%.
Prema mišljenju većine (57%) ispitanika, premijer Viktor Orban bi trebalo oštrije da osudi Rusiju zbog njenog napada na Ukrajinu. U poređenju sa aprilskom anketom instituta, koja je takođe pripremljena za Nepsavu, ovaj udeo je značajno povećan. U proleće je samo 36 odsto celokupnog stanovništva smatralo da je pozicija premijera prema Rusiji slaba. A na kraju leta – 48 odsto.
Istraživanje je takođe postavilo pitanje kolika je verovatnoća da će ispitanici misliti da će se rat preliti na Mađarsku ili da li će Rusija koristiti nuklearno oružje tokom neprijateljstava.
Samo 12 odsto vidi šansu da i Mađarskoj preti rat. Nešto više ljudi (17%) misli da će se Putin odlučiti na upotrebu nuklearnog oružja. Istovremeno, polovina ispitanika oseća izvesnu uznemirenost zbog rata koji se vodi u komšiluku. Tri četvrtine simpatizera Fides-KDNP, polovina opozicije i 43 odsto neodlučnih oseća strah s tim u vezi. Jedan od mogućih razloga zašto su pristalice vlade više zabrinute za rat od bilo koje druge grupe je to što su prijemčivije za narative koje vlada nudi.
Studija obuhvata i vojnu politiku kabineta. Na pitanje koliko su zadovoljni odgovorom vlasti na rat, 56 odsto ispitanika izabralo je opciju „nezadovoljan“, a 40 odsto – „zadovoljan“.
U poređenju sa aprilskim merenjem instituta, broj zadovoljnih smanjen je za 19 odsto.
Oštar kontrast između opozicije i pristalica Fides-KDNP sastoji se i u pitanju da li vlasti dozvoljavaju da se oružje transportuje u Ukrajinu preko njene teritorije. 65% opozicije i samo 5% pristalica vlasti dozvolilo bi nabavku oružja.
Anketa je takođe postavljala pitanje o proruskoj politici vlade pre rata. 85 odsto pristalica vlade bilo je zadovoljno odnosima Orbanove vlade sa Rusijom. Još manje, 6% opozicije, pozitivno je ocenilo prorusku politiku.
U poređenju sa prethodnim anketama Publicus-a, može se videti da se broj ljudi koji se slažu sa proruskom politikom vlade smanjuje sa vremenom od izbora. Ako ih je u aprilu bilo 56 odsto, onda u oktobru – samo 39 odsto. Verovatno je rat koji su započeli Rusi delom razlog pogoršanja ekonomske situacije mađarskog naroda.
