Usled velikog nevremena, snažnog južnog vetra i jakih strujanja plaža na Adi Bojani u Ulcinju nedavno je opet bila pod vodom, a ogormni talasi dopirali su na samo dva metra od prvih bungalova, prenose Vijesti.
Ćamil Hodžić, direktor HTP Ulcinjska rivijera koja gazduje nudističkim naseljem na Adi, kazao je da je bilo kritično ali da je situacija sada bolja jer je nasut pesak po plaži, pošto je južni vetar bio u opadanju, pišu Vijesti.
„Stanje na plaži bilo je mnogo bolje, ali su jake struje tokom avgusta odnele značajne količine ranije nasutog peska. Novo nevreme i jak jugo učinili su da situacija bude kritična i da voda dođe na samo nekoliko metara od bungalova. More se smirilo, pa smo nasuli pesak ali tek planiramo za zimu“, kazao je Hodžić.
Erozioni procesi na plaži, ali i celom ostrvu, nisu ništa novo. Traju već više od pola veka ali još uvek nema trajnog rešenja da bi teritorija bila zaštićena i očuvana. Prema nekim procenama od 1970. do danas izgubljeno je više od 42 hiljade hektara površine plaže Ade, odnosno teritorije opštine Ulcinj i države Crne Gore.
Procesi su kulminirali pre nekoliko godina – da bi se spasila turistička sezona 2021. godine urađen je Projekat hitnih mera delimične revitalizacije plaže na Adi. Projektovan je i izveden naper od vreća sa peskom na zapadnom kraju plaže.
Pred početak turističke sezone nasuto je oko 35.000 m3 peska na obalu, pa je plaža imala širinu oko 35 metara i dužinu od oko 300 metara. U jesen su prema preporukama italijanskih stručnjaka izgrađene veštačke dine – nasipi od peska sa deponije na obali. Cilj izgradnje dina je bio da se amortizuje dejstvo talasa u zimskom periodu i da se smanji intenzitet erozije plaže.
Međutim, krajem 2021. godine i početkom 2022. ipak je došlo do značajne erozije plaže na Adi.
U slivu Bojane se dogodila velika poplava. Zbog izuzetno smanjene protočnosti desnog rukavca Bojane, voda se izlila iz korita i potpuno poplavila turističko naselje na Adi. Istovremeno sa poplavom javili su se veliki talasi tokom dugotrajnog nevremena. Sprega velikih voda i pojava talasa velikih visina prouzrokovali su veliku eroziju plaže na Adi.
Početkom 2023. godine ponovo su izgrađene dine, da bi pred početak turističke sezone pesak iz dina bio nasut u more kako bi se dobila plaža željenih dimenzija. I sve je to trajalo do prošle sedmice…
Poznati stručnjak za hidrologiju i obalne procese prof. dr Sava Petković s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu u jednom od ranijih razgovora za “Vijesti” kazao je da rešenje postoji, ali da nije realno očekivati da skupe radove na revitalizaciji plaže finansira država jer, kako je naveo, ni do sada po tom pitanju nije preuzimala nikakve ozbiljnije korake.
„Postavlja se pitanje da li se plaža na Adi može revitalizovati nasipanjem peska, izbagerovanog sa dna mora… Rezultati batimetrijskih snimanja duž ugrožene deonice plaže, u zoni turističkog naselja, jasno ukazuju na postojanje velikog podvodnog praga od istaloženog peska. Podvodni prag se pruža paralelno sa obalom i udaljen je od nje oko 250-300 metara. Zapremina peska u podvodnom pragu, na prvih hiljadu metara duzine plaže, iznosi oko 150.000 m3. Ako se uzme u obzir čitava dužina Ade, jasno je da peska za revitalizaciju plaže ima”, kazao je tada Petković.
Naveo je da se nameće pitanje ko bi te radove mogao da finansira.
„Ako relevantne državne institucije tokom proteklih pedeset godina nisu uspele da skupe sredstva za revitalizaciju plaže na Adi, onda je nerealno očekivati da će to uraditi u dogledno vreme. Pogotovo što se projekat revitalizacije mora obnavljati na svakih pet do deset godina. Takođe je potpuno nerealno očekivati da bi postojeći turistički objekti na Adi mogli da podnesu troškove revitalizacije plaže. Dakle, jedina mogućnost je da neko van Crne Gore preuzme obavezu revitalizacije plaže na ostrvu. Koliko je to realno u postojećim ekonomskim i geopolitčkim okolnostima, krajnje je problematično“, kazao je tada on.
Studija očuvanja i revitalizacije plaže na Adi, dodao je, izrađena je 2020.
„Obavljeni su veoma opsežni terensko-istražni i studijski radovi na osnovu kojih su predložena tri alternativna rešenja revitalizacije plaže na Adi. Zbog visoke cene ta predložena rešenja uopšte nisu bila predmet analiza nadležnih institucija u Crnoj Gori“, kazao je Petković.
