Upozorenje albanskog političara na mogući sukob sa grčkom manjinom na jugu Albanije koji bi podsećao na Sever Kosova koristan je za Srbiju zato što umanjuje značaj proalbanskog lobija unutar grčkog ministarstva spoljnih poslova, kaže za Sputnjik politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
U grčkom ministarstvu već duže vreme postoji grupa diplomata koja insistira da seprizna nezavisnostKosova, koju naravno podržavaju Amerikanci, dodaje Gajić.
Grčkaje blokirala otvaranje prvih pet poglavlja u pregovorima za pridruživanje Albanije EU. Atina vrši pritisak na Tiranu da pokaže „kreativnost“ kako bi rešila tekuću bilateralnu krizu, nastalu u maju zboghapšenja etnički grčkog kandidata za gradonačelnika Fredija Belerija, koji se kandidovao pod zastavom opozicije a optužen je da je kupovao glasove.
Beleri je pobedio na izborima u Himari u južnoj Albaniji, ali zbog hapšenja nije mogao da položi zakletvu kao gradonačelnik. Atina je više puta pozivala Albaniju da mu dozvoli da položi zakletvu, ocenjujući hapšenje kao politički i etnički motivisano. Albanska vlada poručila je da ne može da se meša u sudske postupke.
Atina potencira nekoliko pitanja u vezi savladavinom pravauAlbaniji, kao što je „slučaj Beleri“ i primena zakona koji se tičuimovinskih pravaa odnose se nagrčku manjinu. Postoji i problem i u popisu stanovništva u Albaniji koji se sprovodio prošlog meseca, jer su prijavljeni slučajevi da pripadnicima grčke manjine nisu postavljana pitanja o veri ili jeziku.
Bivši lider albanskeCrveno-crne alijanseKrešnik Spahiu izjavio je da bi Zapad mogao da se suoči sa novimsukobomu Albaniji koji bi bio sličan trenutnom naseveru Kosova. Spahiu je govorio o sporu između Atine i Albanije i vetu koji je Grčka stavila ne evrointegracije Albanije zbog „slučaja Beleri“.
Kako je istakao, ukoliko Grčka preuzme kontrolu nad Himaru, onda ta oblast može zatražiti udruživanje sa Dropulijem i Finikom, albanskim oblastima naseljenim grčkom manjinom. Himaru koju kontroliše albanska vlada predstavlja veću stabilnost od Himare koju bi kontrolisala Atina, kaže Spahiu i dodaje da bi to moglo predstavljati nestabilnost za region.
Crveno-crna alijansa u januaru je pokrenula inicijativu za raspisivanjem referenduma oujedinjenju Albanije i Kosova. NJenog bivšeg predsednika Krešnika Spahiua nazivaju i „albanskim Šešeljem“. Crveno- crna alijansa nastala je kao socijal-nacionalni pokret Albanaca, a sredinom prošle godine registrovana je kao politička stranka. Ima oko 180.000 članova.
Izjava Spahiua govori i da ne postoje nikakvi unikatni slučajevi i da je, generalno,otvoreno pitanjedržavnihgranicane samo na Balkanu i Evropi, nego i u celom svetu, što je karakteristika vremena u kome živimo, ocenjuje Gajić.
Ipak,Turskapokušava da monopoliše albansko pitanje i da se predstavlja kao nekakav sponzor i zaštitnik kako Albanaca tako i drugih muslimana, zadržavajući pravo da se meša u unutrašnje stvari balkanskih država.
Turska se tako ponaša ne samo na Balkanu nego i na Bliskom istoku, pa se od Davutogluove formule o nula problema sa susedima, neki bi rekli, došlo do nula suseda, jer je u nekoliko navrata neoosmanska politika dovodila do konfrontacije.
Trebalo bi imati u vidu i da je Erdogan nedavno bio u Atini u pokušaju prevazilaženja otvorenih pitanja, ali ništa nije zatvorio. Tako da je jug Albanije još jedna tačka u kojoj bi moglo da postoji sporenje i gde bi Turska mogla da pronađe svoj interes.
Gajić smatra da je izjava Spahiua o mogućem konfliktu Albanaca i Grka na jugu Albanije data u cilju plašenja javnosti, međutim, dugoročno bi svašta moglo da bude, posebno zato što je iseljavanje stanovništva iz Albanije ogromno, možda i najveće na Balkanu.
A svaka država koja se suočava sa pražnjenjem teritorije, pre ili kasnije ukoliko se taj trend ne obrne, ima problem da tu teritoriju zadrži.
