Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović najavio je da će pokušati, u okviru Ustavom propisanih nadležnosti, dovesti “do jedinog mogućeg ishoda krize, organizacije prevremenih parlamentarnih izbora” i formiranja kompetentne, nacionalno odgovorne, proevropske vlade.
Smatra da kriza u Crnoj Gori potiče još od 2015. godine, kada se, kako je rekao, krenulo u rušenje crnogorskog parlamenta zbog prozapadne orijentacije države i pristupanja NATO-u, nakon čega je, 2016. godine, usledio pokušaj državnog udara, prenosi Tanjug, pozivajući se na Glas Amerike.
“Hibridni pritisak Rusije, uz pomoć proxija, na Balkanu se nastavio tokom naredne četiri godine. Rusija je, u okviru svoje strategije destabilizacije Evrope, odlučila da na Zapadnom Balkanu ponovo aktivira velikodržavni nacionalizam. U igru se uvodi Srpska pravoslavna crkva, tako da u pritiscima na Crnu Goru imamo dvostruku destrukciju”, ocenio je crnogorski predsednik.
Optužio je premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da doprinosi “institucionalnoj truleži Crne Gore”, ispunjavajući snove i želje ideologa velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma u Crnoj Gori.
“Abazović je napustio evropsku agendu u trenutku kada se pred Crnom Gorom pokazala vrlo izgledna mogućnost da u kratkom roku valorizuje svoje reformske napore u ostvarenju evropskog cilja. On je to žrtvovao u korist ostvarivanja velikosrspskih ciljeva i kleronacionalizma SPC-a”, rekao je Ðukanović.
Također je odbacio optužbe Abazovića da je “predsednik Crne Gore kočničar evropskog puta Crne Gore”.
