„Sve druge ideje poput održavanja zamrznutog konflikta su zapravo u funkciji doktrine destrukcije prema Evropi i prema Zapadnom Balkanu kao evropskom regionu“, rekao je za Dojče vele (DW) Đukanović koji učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
On je dodao da će narednih dana u Briselu biti nastavljeni „razgovori o pratećem dokumentu, planu implementacije“, i izrazio nadu da će i oko toga doći do sporazuma.
Đukanović je ocenio da je poslednjih godina pao intenzitet politike proširenja EU, a „posledično i reformski entuzijazam u svim državama regiona“.
„Ukrajina je skrenula pažnju na geopolitički značaj integracije Zapadnog Balkana i čini mi se da se Evropska unija vraća aktivnoj politici proširenja. Verujem da će to biti inspiracija novoj vladi, koju očekujem tokom ove godine u Crnoj Gori, da se posveti u punoj meri reformama i da u što kraćem roku ostvari svoj cilj“, rekao je crnogorski predsednik.
On je ocenio da je vraćanje Crne Gore na kurs reformi realno, i da Crna Gora ima najbolju predispoziciju da bude prva sledeća članica Evropske unije.
Prema njegovim rečima Crna Gora je stoprocentno uskladila politiku prema Rusiji sa Briselom, i uvela sankcije.
„Crna Gora nije neprijatelj Rusiji, Crna Gora je neprijatelj agresiji. Crna Gora je neprijatelj rušenju međunarodnog prava. Crna Gora je neprijatelj svim idejama kojim se želi ograničiti suvereni izbor budućnosti nezavisnim državama, u ovom slučaju Ukrajini“, rekao je on.
Na pitanje kada bi rat u Ukrajini mogao da bude završen, Đukanović je rekao da to verovatno ne zna ni Vladimir Putin i da su prognoze nezahvalne.
„Mislim da se u ovom trenutku još uvek ne radi sa potrebnom ozbiljnošću i ažurnošću na mirovnoj inicijativi. Ovo istovremeno želim da bude apel da se udruže sve konstruktivne međunarodne politike da pomognemo Ukrajini, pa i Rusiji, bez obzira što je u drukčijoj poziciji, u poziciji agresora, da se izađe iz tog ratnog sukoba i da se spreči dalja pogibija ljudi“, rekao je Đukanović.
Đukanović je rekao da će u narednih nekoliko dana odlučiti da li će se kandidovati na izborima 19. marta.
„Sagledavamo ko je taj ko može najbolje pomoći da se Crna Gora nakon dvoipogodišnjeg lutanja vrati na stabilan kolosek evroatlantskog razvoja“, rekao je Đukanović, koji je i predsednik Demokratske partije socijalista.
On je dodao da je već 30 godina u političkom životu Crne Gore i da „onaj ko radi jedan posao tri decenije, ima pravo da se oseti umornim“ i na rezon da bi možda i za društvo bilo bolje da bude predložen novi kandidat za predsednika države.
