Bugarske vlasti pripremaju izmene i dopune krivičnog zakona zemlje, koje će omogućiti krivično gonjenje režima Kremlja za agresorski rat protiv Ukrajine.
Ovo je izjavio ministar pravde Bugarske Atanas Slavov u intervjuu za Euractiv.
„Naš cilj je da Bugarska može da pokrene krivično gonjenje, vršeći univerzalnu jurisdikciju, za ratne zločine i zločine protiv mira i čovečnosti u Ukrajini. Ovo će biti čin podrške međunarodnim naporima da se istraže ruska agresija u Ukrajini“, rekao je Atanas Slavov.
Prema dokumentima koje je Euractiv video i o kojima se raspravljalo na sastancima Coreper II prošle godine, Bugarska je među manjinom zemalja EU koje nisu otvorile krivične postupke za ratne zločine u Ukrajini ili za izbegavanje sankcija EU protiv Rusije.
„Veoma je važno da Bugarska može da otvori postupak za ratne zločine u Ukrajini, vršeći univerzalnu jurisdikciju, s obzirom na veliki broj ukrajinskih izbeglica u zemlji. Oni mogu da svedoče“, rekao je Slavov.
U Bugarskoj ima skoro 100.000 ukrajinskih izbeglica, mnogi od njih iz oblasti u kojima se vode neprijateljstva, na primer, iz oblasti Herson. Bugarska manjina u Ukrajini broji 200.000 ljudi, od kojih mnogi mogu da doprinesu i istrazi ratnih zločina nakon početka ruske agresije.
Kada se prikupe podaci iz svih evropskih zemalja, ovi dokazi bi mogli postati od neprocenjive vrednosti u stvaranju budućeg tribunala za istragu ratnih zločina u Ukrajini.
Bio bih veoma srećan ako bi takav korak pomogao budućoj međunarodnoj istrazi međunarodnog tribunala, a Bugarska bi aktivno učestvovala u naporima međunarodne zajednice“, prokomentarisao je Slavov.
Mnoge evropske zemlje su već pokrenule istrage, od kojih neke ispituju stotine hiljada ljudi, a najaktivnije su baltičke republike, pokazuju dokumenti u koje je ušao Euractiv.
Ministar pravde Atanas Slavov rekao je da će buduće uvrštavanje krivičnog dela agresije u Krivični zakonik Bugarske „omogućiti da se pred lice pravde privede vojno-političko rukovodstvo koje je dalo naređenja za relevantne vojne akcije u Ukrajini”.
„Zato što dokazi o ratnim zločinima na terenu često dostižu prosečan nivo. A zločin agresije je za najviši nivo upravljanja. Na evropskom nivou postoji Međunarodni centar za procesuiranje zločina agresije na Ukrajinu. Naš Ideja je da Bugarska aktivno doprinosi evropskim naporima, što smo i preduzeli“, rekao je bugarski ministar pravde.
Ranije se saznalo da su u Bugarskoj vršeni pretresi u prostorijama Glavne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa sumnjom u špijunažu u korist Rusije.
Bugarski mediji su javili da je osumnjičeni navodno preneo poverljive informacije bivšem diplomati ruske ambasade u Sofiji, Rusu koji je nedavno proglašen personom non grata.
Bugarska je u drugoj polovini 2023. godine naredila predstavniku Ruske pravoslavne crkve arhimandritu Vasijanu i propagandisti zvaničnog izdanja „Rosijska gazeta“ Aleksandru Gacaku da napuste zemlju.