To je okvirni rok koje je tužilaštvu za okončanje dokaznog postupka dalo raspravno veće predsedavajućeg sudije Čarla Smita (Charles Smith).
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima, optuženi su Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi), članovi Glavnog štaba OVK.
Tužioci su ranije najavili da će, tokom procesa koji će početi 3. aprila, pred specijalni kosovski sud u Hagu izvesti više od 300 svedoka.
Zastupnici optužbe predvideli su da će samo iskazi prvih 12 svedoka, uključujući i unakrsno ispitivanje od strane branilaca, trajati čak 234 radna sata.
Predsedavajući sudija Smit ocenio je danas da bi ispitivanje svedoka tim tempom značilo da će dokazni postupak optužbe „trajati 6,5 godina“, što je „preterano“.
Veće je zbog toga ponovo pozvalo tužioce da skrate svoj postupak, ali i branioce da smanje vreme za unakrsno ispitivanje svedoka.
Sudija Smit ponovo je upozorio tužioce da će im veće narediti da skrate dokazni postupak, ako oceni da je to neophodno.
„Niko ne želi da dokazni postupak traje 6,5 godina“, odgovorio je tužilac Metju Holing (Mathew Halling), naglašavajući da tužilaštvo stalno preispituje da li su pojedini svedoci neophodni.
Holing je, međutim, ocenio da je „razuman“ rok do aprila 2025. koji su sudije dale tužiocima za izvođenje dokaza protiv optuženih.
Tačijev branilac Greg Kiho (Kehoe) rekao je da će se četiri odbrane „koordinisati“ u nameri da skrate unakrsno ispitivanje svedoka optužbe.
Kiho je, sa druge strane, naglasio da će to zavisiti od samih svedočenja, tim pre što će tužioci, tokom iskaza svedoka, priložiti i „hiljade strana dokaznog materijala“.
Na pitanje sudije Smita da li je realno da se saslušanje svedoka optužbe okonča do aprila 2025., Kiho je odgovorio:
„Molim se da završimo u tom roku. Mislim da je to moguće“.
Ben Emerson (Emmerson), branilac drugooptuženog Veseljija, obavestio je sud da je već znatno smanjio vreme za unakrsno ispitivanje prvih 12 svedoka.
Podsećajući da je ranije više puta upozoravao da je predmet preveliki zato što tužioci nisu „fokusirani“, Emerson je tvrdio da je sada kasno da se bilo šta uradi i da bi suđenje zbog toga moglo biti potpuni promašaj.
Tokom današnjeg ročišta, branioci su, odgovarajući na pitanja sudija, bili jednoglasni da Glavni štab OVK, u kojem su bili optuženi, nije imao komandu, ni kontrolu nad jedinicama te albanske paravojske na terenu.
Na terenu su, prema braniocima, zapovedali komandanti „operativnih zona“ OVK, koji, kako naglasio Emerson, „nisu odgovarali Glavnom štabu“.
Veseljijev advokat opisao je OVK kao „organizaciju seljaka i radnika koji su se podigli na oružje“ da bi se odbranili od agresije srpskih snaga smišljene da Albance zločinima protera s Kosova.
Tužilac Holing uzvratio je da je OVK bila s vremenom „sve organizovanija“ i da je imala „hijerarhiju“ na čijem je vrhu bio Glavni štab „koji je imao kontrolu nad jedinicama“.
Branioci su potvrdili da će tokom suđenja dokazivati da su optuženi delovali „u samoodbrani“.
Tužilac Holing podvukao je da „to nije bila samoodbrana“ i da, bez obzira na okolnosti, „proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo nije dozvoljeno“.
Optužnica Tačija (53), Veseljija (54), Seljimija (50) i Krasnićija (70) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, prisilni nestanak, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim Kosovom zločinima nad svima koje je OVK smatrala protivnicima Srbima, Albancima proglašenom za „špijune“, „kolaborante“ i „izdajnike“ i Romima.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
