Raseljeni Srbi iz Krajišta kod Lipljana okupili su se u oštećenoj seoskoj crkvi i obeležili hramovnu slavu Svete Vrače, pokazujući interesovanje za svoja imanja i povratak na njih, uprkos vidljivom neslaganju lokalnih Albanaca.
Treću godinu zaredom više od pedeset Srba okuplja se u svom Krajištu, u kojem su danas dobili i poruku da nisu dobrodošli, iako su prošle 24 godine od ratnih sukoba.
NJihove komšije Albanci su na svakoj od bandera kraj puta do crkvenog dvorišta i pravoslavnog groblja postavili zastave „OVK“, ali i Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, te zastave plavo-žute boje koje za većinsku zajednicu simbolišu državnost na Kosovu. Preko razglasa čule su se pesme o osnivaču „OVK“ Ademu Jašariju.
Lipljanski paroh Dragiša Jerinić služio je prazničnu liturgiju i prerezao slavski kolač.
„Bez obzira na to što svojom muzikom to pokušavaju, oni danas kod nas ne mogu da izazovu gnev, jer mi se radujemo današnjem prazniku i radosni smo što nas je gospod okupio u ovom svetom hramu“, rekao je Jerinić.
Pre tri godine, a na inicijativu Srba iz Krajišta, raseljenih u Lipljanu, Gračanici i okolnim srpskim sredinama, paroh Jerinić je organizovao okupljanje i bogosluženje u crkvi, koja je usled ratnih sukoba vidno oštećena.
„Prošle godine smo krenuli da obnavljamo naš sveti hram, ove godine se malo stalo sa time i sam Bog zna zašto je to dobro. Nadam se da ćemo u narednom periodu da nastavimo sa obnovom da prvo sredimo unutrašnjost, kupolu vratimo na svoje mesto i hram uredimo da izgleda onako kako dolikuje“, objasnio je Jerinić.
Groblje kraj crkve obraslo je u šiblje i korov, a spomenici su polompljeni ili vidno oštećeni.
„Nisam mogla da priđem grobu svog brata od strica i upalim mu sveću. To što puštaju muziku dok se mi molimo Gospodu nama ne smeta, ali mi smeta zašto ne daju da u miru počivaju na svojoj zemlji“, priča Verica Mladenović iz Krajišta.
Slavica Popović tvrdi da su sve srpske kuće i imanja u selu uzurpirani.
„Ovde sam rođena, u ovoj crkvi krštena. Kuća mi je bila na 20 metara od crkve. Zapalili su je i sve uzurpirali. Prošla sam kraj svojih njiva. Obrađuju ih i ubiraju letinu već 24 godine dok ja kupujem hleb svojoj deci. Samo bi želela da ih pitam kako im je dok jedu i uzimaju tuđe“, priča Slavica.
Gotovo četvrt veka Srba iz Krajišta ne mogu da vrate svoju uzurupiranu imovinu, a o povratku u selo nema ni govora. Pitaju se „da li su to demokratske vrednosti i uspeh vlade u Prištini“.
Predsednik privremenog organa za opštinu Lipljan Milan Joksimović kaže da je upravo zbog jakog otpora lokalnih Albanaca izostala inicijativa za povratak Srba u ovo Krajište.
„Sva srpska zemlja i imovina su uzurpirani. Ima ljudi sa više od 10 hektara zemljišta koje ne samo da ne mogu da vrate, već ni da priđu i vide svoja imanja. Ove godine je kao što vidite utrostručeno policijsko obezbeđenje oko crvke, gde smo se mi okupili. Dok je ova vlast u Prištini teško da ćemo moći govoriti o bilo kakvom povratku ili povraćaju uzurpirane imovine“, kaže Joksimović.
Krajište je do ratnih sukoba 1999. godine bilo većinski srpsko selo. U njemu je živelo 27 srpskih porodica, a danas nijedna.
