Najveći broj glasova, 26,51 odsto, dobio je blok GERB-SDS bivšeg premijera Bojka Borisova. Na drugom mestu sa malom razlikom, 24,54 odsto, našao se blok prodemokratskih partija „Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska“.
Na trećem mestu sa 14,15 odsto, sa najboljim rezultatom u svojoj istoriji, je proruska Renesansna partija, a sledi Pokret za prava i slobode (13,72 odsto), koji zastupa interese turske manjine.
U stranci će biti zastupljeni i Bugarska socijalistička partija (8,94 odsto) i populistički projekat „Ima takav narod“, koji je minimalno prevazišao barijeru od četiri odsto (4,11 odsto).
U glasanju je ukupno učestvovalo skoro 2,7 miliona birača, ili 40,63 odsto upisanog broja. Gotovo 109.000 njih izabralo je opciju „Ne podržavam nikoga”.
Posmatrači se slažu da koalicija u 49. sazivu bugarskog parlamenta neće biti formirana bez ujedinjenja dva najveća konkurentska bloka. Ali GERB ima negativnu reputaciju zbog korupcionaških skandala lidera Borisova, a „PP-DB” nikada nije uspela da se dogovori o uslovima koalicije posle poslednjih izbora u septembru 2022. godine.
Takav scenario ugrožava politiku Bugarske prema Ukrajini, pošto u odsustvu koalicije zemljom upravlja tehnička vlada koju je imenovao predsednik Rumen Radev, koji je ranije izrazio skepticizam u pogledu oružane podrške Kijeva.
To takođe ugrožava planove Bugarske da se pridruži evrozoni u bliskoj budućnosti i efikasno iskoristi pomoć Evropske unije za oporavak od pandemije COVID-19.
